Aktuelnosti
24. July 2026.
Srbobranski dragulj
Српска православна црква Богојављења господњег у Србобрану редак је бисер архитектуре и сликарства и спада међу најлепше и највеће православне храмове у нашој земљи.
Прва међу бачким црквама изграђена са два висока звоника који симболизују српски народ с обе стране Саве и Дунава и чежњу за уједињењем сањаним у време велике патриотске борбе за слободу, она предтавља класицистичко здање са остацима барокних облика. Грађена две деценије, од 1786. до 1807. године, због своје монументалности, лепоте и изузетних културно-историјских вредности, Црква Богојављења господњег у Србобрану категорисана је као споменик културе од великог значаја.
Посебну вредност ентеријеру дају слике једног од највећих српских сликара епохе романтизма. Резбарију барокног стила иконостаса израђеног између 1859. и 1861. године урадио је Георгије Девић, а позлату Адолф Нађ. Иконостас, заједно са зидном сликом у сферном своду изнад солејe, импозантних димензија 14 X 5,5 (77 m 2 ), осликао је Новак Радонић. Нежног душевног склопа и без много вере у вредност својих дела, оставио нам је, Банаћанин из Мола, у овој бачкој цркви уметничко дело врхуске вредности и баш на том месту довео је своје иконописачко стварање до највиших квалитета.
Кроз бурну и трагичну историју више пута бомбардована, гранатирана и горела, те наново обнављана, србобранска црква је, захваљујући сарадњи Покрајинског завода за заштиту споменика културе и Српске православне црквене општине Србобран поново дошла на ред за рестаурацију. Храм се тренутно налази у фази важних радова. У току је превентивна конзервацију зидног сликарства изнад солеје и припрема за процес уклањања нетабилног малтера.
Радонићево величанствено дело, зидна слика Свете Тројице са јеванђелистима, затечена је са недостајућим делом сликаног слоја, на неким местима деградираним до непрепознатљивости, а свуда је било присутно љуспање, кракеле и потклобучења. Покрајински завод предузео је превентивне радове на слици како би се зауставило даље пропадање, а неопходно је извести један захтеван подухват скидања зидне слике са свода, њено правилно депоновање и обраду и извршити све конзерваторско- рестаураторске радове како би се сачувала аутентичност овог вредног дела Новака Радонића.
Руководиоци пројекта су Маја Величковић, сликар-конзерватор и Валентина Ристић, архитекта- конзерватор, а стручни тим који је спровео досадашње радове чине Зорана Матковић, вајар-конзерватор, Милош Гавриловић, сликар, Слободан Отић, струковни инжењер грађевинарства и Марија Ердељи, сниматељ слике.
Фотографија: Марија Ердељи
