Aktuelnosti
4. September 2026.
JEDAN TI JE OD OVIH POSLEDNJI!
Ovim rečima nas, sa fasade zgrade Župnog dvora u Somboru, sunčani sat opominje da se setimo sopstvene prolaznosti. A da samom časovniku ne otkuca poslednji čas postarali su se stručnjaci Pokrajinskog zavoda. Barokno zdanje Župnog dvora, nekadašnjeg franjevačkog samostana, izgrađeno je 1749. godine. Na južnoj fasadi ove zgrade nalazi se sunčani sat sačinjen 1852, čiji je tvorac profesor i strastveni astronom Jovan Čokor. Sat predstavlja jedinu sačuvanu znamenitost ove vrste u Srbiji. Oslikan po primeru mnogih tadašnjih sunčanih satova, on ima barokne elemente, sliku Arhanđela Gavrila koji prema predanju donosi sudbinu datu od Boga u trenutku rođenja, petla kao simbol novog dana i ljudsku lobanju kao simbol trenutka smrti. Na slici je na srpskom i mađarskom jeziku ispisano: JEDAN TI JE OD OVIH POSLEDNJI! EGY EZEKBŐL VÉGÓRÁD! Legenda kaže da je profesor Čokor reči ispisao u znak osvete Somborcima zbog toga što su ga proterali iz grada. Sunčani sat nadživeo je svoga tvorca ali je i sam zamalo postao primer prolaznosti. Izložen atmosferskim uticajima više je puta u toku istorije svog postojanja morao bivati restauriran. Iz kandži efemernosti spasio ga je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin, 2013. godine. Zoran Barišić, slikar-konzervator kao rukovodilac projekta i spoljni saradnik Bojan Stanković imali su pred sobom kompleksan zadatak. Nakon izvršenih ispitivanja sliku su razdvojili na četiri partije, na mestima na kojima će biti najlakše izvršiti retuš spojeva, a zatim su slikani sloj tehnikom strapiranja odvojili od fasade Župnog dvora. Nakon čišćenja od ostataka maltera i sušenja slikanog sloja, slika je preneta na konstrukciju prethodno sačinjenu od lakog i ispunjena stiroporom kao najlakšim mogućim materijalom. Sunčani sat, prenet na novi nasolilac, retuširan je i izložen u Gradskom muzeju Sombor. Župni dvor je u međuvremenu okrečen i nakon sušenja fasadnog maltera izrađena je replika sunčanog sata, izvedena slikarskim akrilnim bojama i zaštićena akrilnom smolom. Fotografija : Arhiva PZZZSK-a Piše: Danijela Simić
