Актуелности
4. септембар 2026.
ЈЕДАН ТИ ЈЕ ОД ОВИХ ПОСЛЕДЊИ!
Овим речима нас, са фасаде зграде Жупног двора у Сомбору, сунчани сат опомиње да се сетимо сопствене пролазности. А да самом часовнику не откуца последњи час постарали су се стручњаци Покрајинског завода. Барокно здање Жупног двора, некадашњег фрањевачког самостана, изграђено је 1749. године. На јужној фасади ове зграде налази се сунчани сат сачињен 1852, чији је творац професор и страствени астроном Јован Чокор. Сат представља једину сачувану знаменитост ове врсте у Србији. Осликан по примеру многих тадашњих сунчаних сатова, он има барокне елементе, слику Арханђела Гаврила који према предању доноси судбину дату од Бога у тренутку рођења, петла као симбол новог дана и људску лобању као симбол тренутка смрти. На слици је на српском и мађарском језику исписано: JEDAN TI JE OD OVIH POSLEDNJI! EGY EZEKBŐL VÉGÓRÁD! Легенда каже да је професор Чокор речи исписао у знак освете Сомборцима због тога што су га протерали из града. Сунчани сат надживео је свога творца али је и сам замало постао пример пролазности. Изложен атмосферским утицајима више је пута у току историје свог постојања морао бивати рестауриран. Из канџи ефемерности спасио га је Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин, 2013. године. Зоран Баришић, сликар-конзерватор као руководилац пројекта и спољни сарадник Бојан Станковић имали су пред собом комплексан задатак. Након извршених испитивања слику су раздвојили на четири партије, на местима на којима ће бити најлакше извршити ретуш спојева, а затим су сликани слој техником страпирања одвојили од фасаде Жупног двора. Након чишћења од остатака малтера и сушења сликаног слоја, слика је пренета на конструкцију претходно сачињену од лаког и испуњена стиропором као најлакшим могућим материјалом. Сунчани сат, пренет на нови насолилац, ретуширан је и изложен у Градском музеју Сомбор. Жупни двор је у међувремену окречен и након сушења фасадног малтера израђена је реплика сунчаног сата, изведена сликарским акрилним бојама и заштићена акрилном смолом. Фотографија: Архива ПЗЗЗСК-а Пише: Данијела Симић
