Актуелности
8. април 2026.
Отворена изложба Јожеф Киш: Човек који је преобликовао Бачку
Јуче је у Музеју Војводине уприличено отварање изложбе ЈОЖЕФ КИШ: ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ПРЕОБЛИКОВАО БАЧКУ, ауторке др Мирјане Ђекић. Поставка приказује време краја 18. и почетка 19. века и најзначајније догађаје на простору Бачке кроз деловање једног човека. Његов рад и допринос пресудни су за настанак Великог Францовог канала (Ferenc-csatorna) који је пресекао Бачку и повезао реке Дунав и Тису, омогућивши да староседелачко и новопридошло становништво живи испуњен живот на плодној равници некадашњих мочвара, бара и баруштина. Велики бачки канал као пловни пут омогућио је убрзани развој средње Бачке, која ће се кроз време развити у значајно индустријско средиште. На свечаном отварању званицама су се обратили подсекретар Покрајинског секретаријата за културу, Вера Којић, в.д. директора Музеја Војводине, Чарна Милинковић и рецезент Мариа Силађи. Отварању изложбе о Јожефу Кишу, која је део културних активности Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин, организованих поводом обележавања јубиларне, 75. године постојања присуствовао је велики број колега, стручна јавност и шира заинтересована публика. Изложени планови и пројекти чувају се највећим делом у Државном архиву Мађарске у Будимпешти, а представљена документа, фотографије и разгледнице су у власништву државних институција и приватних колекционара из Војводине, којима захваљујемо на сарадњи. У превазилажењу језичке баријере велику помоћ ауторка је имала од колегинице Леде Шилинг, етнолога запосленог у Међуопштинском заводу у Суботици и Наде Путице, етнолога запосленог у Градском музеју Сомбор. Свој допринос изложби су дали и ЈВП „Воде Војводине” – Документациони центар „Инжењер Никола Мирков”, Сремска Каменица, уступањем експоната из својих збирки о водопривреди Војводине, Градски музеј Сомбор, макетом пловног багера на ножни погон и Музеј у Врбасу, вратима породице Рот са мотивом воде. Посетиоци могу да обиђу и виде поставку изложбе до 21. априла 2026. године. Фотографија: Марија Ердељи
