Актуелности

Изузетан значај – Изузетна лепота

Стручни тим Покрајинског завода за заштиту споменика културе током 2026. године извршио је конзерваторско-рестаураторске радове на архитравној греди са припадајућим херувимима стилизованим капителима, иконостаса СПЦ Светог архангела Гаврила у Моловину. Дуборезачко-позлатарски радови такође су изведени на картушима изнад двери и престоних икона.

Руководиоци пројекта конзерваторско-рестаураторски радова на иконостасу су Лазар Чурчић, вајар-конзерватор и Маја Величковић, сликар-конзерватор, а стручни тим који је извео овогодишње конзерваторске радове чинили су Зорана Матковић, сликар-конзерватор, Лазар Чурчић, вајар-конзерватор, Милош Вујаклија, вајар-конзерватор и Горан Радаковић, конзерватор-техничар.

Иконостас моловинске цркве, утврђен за културно добро од изузетног значаја, настао је у некој од војвођанских дрворезбарских радионица крајем 18. века, али се сматра да је он дело мајстора са југа, вероватно из Македоније. Резан у дубоком рељефу, одликује се богатством флоралних, зооморфних и фигуративних мотива, док се на његовим тордираним стубовима преплићу и прождиру змије са птицама, преплићу се винова лоза и гроздови са гранчицама листићима и цветним мотивима, а украшавају их и вазе са цвећем, маске и сирене. У линетама изнад престоних икона приказана је победа лава над змајем, грифони и птице. Посебно се издвајају табле са фигуралним мотивима ратника – Светог Димитрија који убија бугарског цара и Светог Георгија који убија змаја, те прикази сцена из Библије. Иконе са стојећим фигурама апостола смештене су у низу аркада, чије линете испуњавају серафими. Завршетак иконостаса чини крст са сликаним распећем постављен на змајеве – симболе побеђеног зла. Иконостас моловинске цркве по архитектонској структури и концепцији личи на светогорске иконостасе 17. и 18. века.

Виртуозно изведена чипкаста резба иконостаса СПЦ Светог архангела Гаврила у Моловину, са сценама борби животиња и ликовима фантастичних бића је, као једно од најрепрезентативнијих дрворезбарских остварења у другој половини 18. века утврђена за споменик културе од изузетног значаја.
Фотографија: Марија Ердељи