Правна заштита културних добара је заштита која је Уставом и законима прописана у циљу трајног очувања материјалних и културних вредности у Републици Србији. Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту утврђену законом.
Културна добра карактеришу три елемента:
У зависности од физичких, уметничких, културних и историјских својстава деле се на: споменике културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места. Културна добра у зависности од свог значаја разврставају се у категорије: културна добра, културна добра од великог значаја и културна добра од изузетног значаја. Заштићена околина непокретног културног добра ужива заштиту као и културно добро.
Културно добро од изузетног значаја јесте оно културно добро које има једну од следећих карактеристика: поседује посебан значај за друштвени, историјски и културни развој народа у националној историји, односно за развој његовог природног окружења, сведочи о пресудним историјским догађајима и личностима и њиховом деловању у националној историји, представља јединствене примерке стваралаштва свог времена или јединствене примерке историје природе, има велики утицај на развој друштва, културе, технике и науке, има изузетну уметничку или естетску вредност.
Културно добро од великог значаја јесте оно културно добро које има једну од следећих карактеристика: значајно је за одређено подручје или раздобље, сведочи о друштвеним или природним појавама, односно условима друштвено-економског и културно-историјског развоја у одређеним раздобљима, сведочи о значајним догађајима и истакнутим личностима из националне историје