Актуелности

14. март 2025.

„Црна сам, али сам лепа“ (Песма над песмама)

Један од ретких примерака кипа Црне Богородице налази се у римокатоличкој цркви Узнесења Маријиног у Апатину, која је као културно добро, у надлежности Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин.

Ова покретност изузетне вредности начињена у барокном стилу, од црног дрвета – ебановине, представља Богородицу у стојећем, контрапосто, ставу са малим Христом у левој и позлаћеним скиптром у десној руци.

Неки од тумача сматрају да је ова врста кипова настала у спомен на један стих из библијске „Песме над песма“, који гласи „Црна сам, али сам лепа“, а други да је управо због боје црна Богородица била заштитница обичних људи, прљавих и поцрнелих од тешког рада на њивама. Иако је Богородица црна, нема негроидне елементе, већ црте лица белкиње. Култ Црне Богородице присутан је још од средњег века у централној Европи и велики део верника из Чешке, Аустрије, Немачке, Швајцарске током свог живота макар једном оду на ходочашће.

Легенда каже да је несвакидашњи кип, доселивши се у Бачку, са собом донела донела Немица Магдалена Гербер. Како су Немци у ходочашћа долазили бродовима, сваки пут када би брод пристајао кип је изношен на обалу, али није могао самстолно да стоји све док није стигао до Апатина, где је остао у стојећем положају. Из тог разлога су ходочасници одлучили да се у Апатину населе. Кип је, свакако, атрактиван сведок немачке колонизације средином 18. века, али се не зна поуздано одакле је донет.

Црна Богородица је првобитно била ситуирана на олтарном камену у старој апатинској цркви Узнесења Маријиног (подигнута 1748. године, а разграђена непосредно пре катастрофалне поплаве која је уследила 1795. године), да би након подизања новог сакралног објекта (1798), била пренета у његову унутрашњост.
Фотографија: Марија Ердељи