Актуелности
25. јул 2025.
Бура векова под кровом бачког самостана
Под кровом Фрањевачког самостана у Бачу своје трагове оставили су крсташи, фрањевци, Монголи и Турци.Године 1169. у самом центру Бача, на темељима старе катедрале, крсташки ред Св. гроба јерусалимскога подиже свој самостан и цркву чији је стил градње био у самом врху романске архитектуре: петострана апсида, комбинација камена и цигле, стубови са главама животиња, на крову водориге, унутрашњост је, у типу старохришћанске базилике крила голе зидове без малтера, док су подземне „канџе“ давале додатну безбедност грађевини.
Године 1241. Монголи – Татари опустошили су самостан. После тога, до краја XIII века, извршена је велика обнова цркве и самостана и цео објекат је додатно утврђен. Црква је добила готички строп са луковима од тесаног камена, а остаци готичког лука и данас се налазе на ходнику поред цркве, који је био осликан фрескама. Изграђен је звоник – кула, у романичко-готичком стилу и самостан је претворен у тврђаву.
Након пада Латинског краљевства у Јерусалиму, престала су и путовања крсташа, па је бачки самостан изгубио своје значење као станица на путу за Св. Земљу. Одлуком мађарског краља Андрије Трећег Арпада, самостан постаје фрањевачки од 1300. године.
Код Мохача, Турци су 1526. поразили угарску војску, велики самостан је тада претворен у Сулејман-ханову џамију. Кад је Сулејман-хан пленио Бач, у ову џамију, која је онда била црква, било се затворило неколико хиљада хрисшћана са својим благом и својом чељади. Седам дана се водила велика борба. На крају, осмог дана, ова црква је била освојена. Године 1688. када је већа група верника са фрањевцима из Градоврха дошла у Бач, главна џамија Бача опет је претворена у цркву, чија обнова почиње 1711.
Градња јужног и источног крила почела је године 1734. Садашњи изглед у који су уклопљене и средњевјековне грађевине – црква и звоник, самостан је добио у том времену, од 1734. до 1768.
Будући да већ 300 година фрањевци нису напуштали самостан, очувано је мноштво старих предмета, посуђа, текстила, црквених одела, библиотека чије књиге датирају још из 15. века и још мноштво разних ситница, које сведоче о континуитету од средњега века, али можемо слободно рећи и од римског времена (лапидариј у ходнику уз цркву).
О овом културном добру Завод се брине од 2006. године, када је израђен Пројекат постојећег стања комплекса и Студија валоризације сликарских и вајарских дела, уз посвећивање једнаке пажње истраживањима, конзервацији и коришћењу баштине.
Фотографија: Петар Топић, Марија Ердељи
