Окончани су радови на уређењу ентеријера зграде Жупног уреда у Сремским Карловцима. Зграда Жупног уреда Римокатоличке жупе подигнутa је средином XVIII века и користи се за становање и окупљање жупљана.

Својом северном фасадом је наслоњена на цркву Светог Тројства. Налази се у зони просторне култуно-историјске целине „Градско језгро Сремских Карловаца", утврђене за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију.

Свеобухватни радови на адаптацији започети су 2023. године и изведени у три фазе. Наручилац радова био је Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин. Обнова је изведена на комплетној структури објекта, уз извођење нових електро, машинских и водоводних инсталација. У ентеријеру су сачувани трагови ранијих фаза коришћења објекта, од средњевековних камених елемената са локалитета, до недавних измена у организацији основе. Са завршетком радова жупљанима је омогућено комфорно коришћење објекта у историјском језгру Сремских Карловаца.

Обновљену зграду Жупног уреда данас су обишли преузвишени Господин Фабијан Свалина – римокатолички сремски Бискуп, велечасни Стјепан Шумановац, генерални викар Јосип Ивезић, др Владимир Кубет директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Растко Влајковић архитекта-конзерватор Завода који је био задужен за надзор над радовима на уређењу и представници Привредног друштва „Кото“ које је изводило радове.
Фотографија: Марија Ердељи

---

Настављајући послове на обнови Богородичиног трона из Милутинове припрате Саборног храма манастира Хиландар, конзерватори Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Петроварадин завршили су дуборезачке и позлатарске радове у новембру месецу 2025. године.

Ове активности надовезале су се на послове окончане у априлу, за време претходне радне посете екипе стручњака Завода манастиру, када је урађена структурална конзервација дрвеног носиоца, конзервација дуборезне декорације и структурална конзервација туткално-кредне подлоге за позлату.

У наставку се планирају конзервација и рестаурација Христовог трона из Милутинове припрате. На конзервацији су радили: вајар-конзерватор Лазар Чурчић и сликар-конзерватор Милан Бајчетић, док је руководилац пројекта сликар-конзерватор Синиша Зековић.
Фотографија: Марија Ердељи и архива ПЗЗЗЗК-а

---

Током марта и априла месеца 2025. године, у оквиру обнове ентеријера и екстеријера цркве Рођења Пресвете Богородице у Сремској Каменици, изведени су конзерваторско-рестаураторски радови на зидној слици изнад западног портала. Зидна слика са представом Благовести је дело непознатог аутора. Главни конзерваторски проблем обухватао је санацију зидне подлоге, консолидацију, инјектирање потклобучења, пломбирање пукотина и мањих и већих оштећења. Слика је очишћена, ретуширана и лакирана. На конзервацији су радиле: сликар-конзерватор Милица Мирић и руководиоц радова сликар-конзерватор Драгана Јелић.
Фотографија: Марија Ердељи

---

*ВАЖНО: Узимајући у обзир сложеност теме, предвиђени рок за давање мишљена на нацрт Сепарата заштите евидентираног добра под претходном заштитом – културно историјске целине „Војвођанска улица у Сомбору“ се продужава до 21. новембра 2025. године.

Поштовани,

Обавештавамо вас да је израђен нацрт Сепарата заштите евидентираног добра под претходном заштитом - културно историјске целине „Војвођанска улица у Сомбору“. Нацрт Сепарата обухвата заштићено подручјe евидентираног добра под претходном заштитом - културно историјске целине „Војвођанска улица у Сомбору".

Дана 3.03.2025. године Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин, на основу члана 34. Закона о културном наслеђу („Сл.гласник РС“, бр.129/2021), извршио је евиденцију непокретности у оквиру Просторне културно-историјске целине „Војвођанска улица у Сомбору“, које уживају претходну заштиту - Евиденциони лист број Е-7/П-2025. Дана 07.03.2025.године извршено је и јавно оглашавање у средствима јавног информисање на територији Града Сомбора од када ова евидентирана просторна културно-историјска целина ужива претходну заштиту Закона о културном наслеђу („Сл.гласник РС“, бр.129/2021).

Чланом 2. став 1 тачка 68) Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, број 72/2009, 81/2009 — испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 — одлика УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 — др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023) прописано је да је сепарат о техничким условима изградње (у даљем тексту: сепарат) документ који доноси ималац јавних овлашћења у оквиру своје надлежности кад плански документ не садржи услове, односно податке за израду техничке документације, који садржи одговарајуће услове и податке за израду техничке документације. Чланом 31. став 3 истог Закона прописано је да одлуку о доношењу сепарата, доноси надлежни ималац јавних овлашћења, по потреби, на сопствену иницијативу, или на иницијативу органа надлежног за издавање грађевинске дозволе.

Чланом 4. став 2. Правилника о садржини, начину, поступку и роковима израде и објављивања сепарата („Службени гласник РС“, број 33/2015) прописано је да се сепаратом нарочито утврђују ограничења за изградњу објеката, према класама објеката и деловима подручја за које се доноси, укључујући забране и ограничења градње у зонама од посебног интереса за заштиту природних и културних добара.

Како важећа планска документација која се односи на подручјe евидентираног добра под претходном заштитом не обухвата услове заштите евидентираних непокретности, појавила се потреба за израдом Сепарата заштите евидентираног добра „Војвођанска улица у Сомбору“. Имајући у виду наведено и цитиране одредбе закона, Покрајински завод је израдио нацрт Сепарата и исти ће бити доступан седам дана на званичној интернет страници Завода како би заинтересована лица дала своје предлоге за измену и сугестије.

---

Покрајински завод за заштиту споменика културе наставља са прегалачким радом на заштити наше баштине, идентитета, духовних и културних тековина.

Крст Распеће Христово из 1775. године био је део репрезентативног барокног иконостаса СПЦ Рођења Богородице у месту Ораховица. Изведен је техником јајчане темпере на дрвеном носиоцу, са интегрисаним оквиром који је декорисан комбинацијом сребрних и златних листића. Ово дело је насликао Јован Четировић Грабован, један од најзначајних сликара прелазног периода српског сликарства 18. века.

Слика је прошла кроз комплетан конзерваторско-рестаураторски третман, при чему је посебна пажња посвећена чишћењу бојеног слоја, санацији пукотина на дрвеном носиоцу, санацији потклобучења бојеног слоја, позлате и сребра на раму.

Чишћење је изведено у четири фазе – уклањање површинских нечистоћа, уклањање лака, материјала који је био испод лака везан за бојени слој, уклањање преслика и чишћење оквира. Уследили су гитовање, ретуш и лакирање.

Радови су изведени у оквиру пројекта конзервације и рестаурације збирке икона и иконостаса Епархије пакрачко-славонске Српске православне цркве. На конзервацији су радиле сликарке-рестаураторке Драгана Јелић и Зорана Матковић, док је руководилац пројекта вајар-конзерватор Јован Ћеранић.
Фотографија: Марија Ердељи

---