{"id":2028,"date":"2023-08-21T09:32:29","date_gmt":"2023-08-21T09:32:29","guid":{"rendered":"https:\/\/pzzzsk.rs\/o-nama\/o-zavodu\/"},"modified":"2025-07-22T10:15:42","modified_gmt":"2025-07-22T10:15:42","slug":"o-zavodu","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/pzzzsk.rs\/sr-latn\/o-nama\/o-zavodu\/","title":{"rendered":"O zavodu"},"content":{"rendered":"\n

Pokrajinski zavod za za\u0161titu spomenika kulture, Petrovaradin osnovan je 9. januara 1951. godine. Jedna je od najstarijih i najuspe\u0161nijih ustanova iz oblasti za\u0161tite i obnove kulturnog nasle\u0111a u Republici Srbiji. Sedi\u0161te na\u0161e institucije je u Novom Sadu, u podgra\u0111u Petrovaradinske tvr\u0111ave, najstarijem delu grada i za\u0161ti\u0107enoj prostorno kulturno-istorijskoj celini.<\/p>\n\n

U godinama nakon Drugog svetskog rata ja\u010danje nacionalne svesti podsti\u010de i ra\u0111anje ideje o va\u017enosti \u010duvanja starina. U tom duhu, 1945. godine donet je prvi jugoslovenski Zakon o za\u0161titi spomenika kulture i prirodnja\u010dkih retkosti. Ve\u0107 1947. godine , pri Vojvo\u0111anskom muzeju, nastaje Odeljenje za za\u0161titu, koje \u0107e 1950. svoj rad nastaviti kao Zavod za za\u0161titu i nau\u010dno prou\u010davanje spomenika kulture NR Srbije, Odeljenje za Vojvodinu, Novi Sad. Sa svega nekoliko zaposlenih i Rajkom Mamuzi\u0107em kao upravnikom, ovaj odel postao je jezgro istra\u017eiva\u010dko-konzervatorske slu\u017ebe u Vojvodini. U periodu od 1947. do 1951. godine doneta su prva 262 re\u0161enja o za\u0161titi kojima je obuhva\u0107eno preko 2.500 predmeta. Me\u0111u prvim utvr\u0111enim spomenicima kulture su, izme\u0111u ostalih, romanska bazilika Ara\u010da, manastir Bo\u0111ani, fru\u0161kogorski manastiri, tvr\u0111ave u Vr\u0161cu i Petrovaradinu, Obedska bara i Deliblatska pe\u0161\u010dara, ikonostasi Uspenske i Alma\u0161ke crkve u Novom Sadu, slika \u0110ure Jak\u0161i\u0107a \u201eUstanak Crnogoraca\u201c, rukopis operete \u201eKnez Ivo od Semberije\u201c kompozitora Isidora Baji\u0107a…<\/p>\n\n

Na osnovu Osniva\u010dkog akta iz 1951. koji je doneo Glavni izvr\u0161ni odbor Narodne skup\u0161tine Autonomne pokrajine Vojvodine, formiran je Zavod za za\u0161titu i nau\u010dno prou\u010davanje spomenika kulture u Novom Sadu, prvi put kao samostalna institucija. Sa brigom o ratom razorenim fru\u0161kogorskim manastirima u fokusu, Zavod po\u010dinje da utemeljuje unutra\u0161nju organizaciju, oprema konzervatorsku radionicu, te sistematizuje delovanje u svim zna\u010dajnim oblastima vezanim za o\u010duvanje i za\u0161titu kulturnih dobara: od istra\u017eivanja, pravne i tehni\u010dke za\u0161tite, arheolo\u0161kih, gra\u0111evinskih i slikarsko-konzervatorskih radova, do stru\u010dnog usavr\u0161avanja i pisanja prvih tekstova o dobijenim rezultatima. Veli\u010dina zadataka koji su postavljeni pred ovu instituciju uslovila je nagli razvoj njene prakse i anga\u017eovanje svih raspolo\u017eivih stru\u010dnih potencijala.<\/p>\n\n

Danas je Pokrajinski zavod za za\u0161titu spomenika kulture, Petrovaradin organizaciono podeljen na \u010detiri sektora: istra\u017eiva\u010dki sektor <\/strong>sa odsekom za arheologiju, arhitektonski sektor, sektor za konzervaciju dela likovne i primenjene umetnosti <\/strong>sa vajarsko \u2013 duboreza\u010dko i pozlatarskim odsekom i sektor zajedni\u010dke slu\u017ebe. Prvobitno , poslove za\u0161tite obavljalo je mali broj zaposlenih, ali se vremenom taj broj uve\u0107avao usled pro\u0161irivanja polja interesovanja i razvoja slu\u017ebe ka specijalizovanim delatnostima.<\/p>\n\n

U skladu sa Zakonom o kulturi, Zakonom o kulturnim dobrima, Zakonom o kulturnom nasle\u0111u, propisima vezanim za delatnost i me\u0111unarodnim standardima, stru\u010dnjaci Zavoda kroz istra\u017eivanja i valorizaciju kulturnog nasle\u0111a ukazuju na umetni\u010dke, stvarala\u010dke i duhovne vrednosti naroda koji \u017eive u Vojvodini, na potrebu o\u010duvanja tih vrednosti, nacionalnih identiteta i razli\u010ditosti, kao dela evropskih vrednosti.<\/p>\n\n

Tokom vi\u0161edecenijskog rada izra\u0111eni su mnogi konzervatorski projekti i izvedeni radovi na konzervaciji, restauraciji i rekonstrukciji kulturnog nasle\u0111a \u0161irom Vojvodine, ali i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Ma\u0111arskoj, Rumuniji, Egiptu i Gr\u010dkoj. Dugogodi\u0161nji istra\u017eiva\u010dki rad u arhivima i na terenu rezultirao je pravnom za\u0161titom vi\u0161e stotina zna\u010dajnih objekata i celina u Vojvodini.<\/p>\n\n

U okviru Dokumentacionog centra i stru\u010dne biblioteke Pokrajinskog zavoda za za\u0161titu spomenika kulture \u010duva se gra\u0111a neprocrenjive vrednosti, koja sadr\u017ei veliki broj pisanih dokumenata, preko 30.000 arhitektonskih crte\u017ea i 85.000 fotografija.<\/p>\n\n

Kada se sa ove distance sagleda delatnost Zavoda, mo\u017ee se konstatovati da su konzervatori ove ustanove kulture uradili ogroman posao \u010diji zna\u010daj prevazilazi delatnost stru\u010dne slu\u017ebe unutar zakonskih prerogativa, kao i granica teritorije u okviru svoje nadle\u017enosti. Rad na iznala\u017eenju novih stu\u010dnih i nau\u010dnih metoda se nastavlja, kao i neprekidno prakti\u010dno usavr\u0161avanje u konzervaciji, restauraciji i prezentaciji kulturnog nasle\u0111a. <\/p>\n\n

\"\"<\/figure>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pokrajinski zavod za za\u0161titu spomenika kulture, Petrovaradin osnovan je 9. januara 1951. godine. Jedna je od najstarijih i najuspe\u0161nijih ustanova iz oblasti za\u0161tite i obnove kulturnog nasle\u0111a u Republici Srbiji. Sedi\u0161te na\u0161e institucije je u Novom Sadu, u podgra\u0111u Petrovaradinske tvr\u0111ave, najstarijem delu grada i za\u0161ti\u0107enoj prostorno kulturno-istorijskoj celini. U godinama nakon Drugog svetskog rata […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3741,"parent":1923,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_acf_changed":false,"inline_featured_image":false,"footnotes":""},"class_list":["post-2028","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail","hentry"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/pzzzsk.rs\/sr-latn\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/2028","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/pzzzsk.rs\/sr-latn\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/pzzzsk.rs\/sr-latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pzzzsk.rs\/sr-latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pzzzsk.rs\/sr-latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2028"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/pzzzsk.rs\/sr-latn\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/2028\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2374,"href":"https:\/\/pzzzsk.rs\/sr-latn\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/2028\/revisions\/2374"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pzzzsk.rs\/sr-latn\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/1923"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pzzzsk.rs\/sr-latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3741"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/pzzzsk.rs\/sr-latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2028"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}