"АРХИТЕКТУРА РИМОКАТОЛИЧКИХ ЦРКАВА ВОЈВОДИНЕ ОД 1699. ДО 1939. ГОДИНЕ"
Аутор: ДУБРАВКА ЂУКАНОВИЋ
Издавач: Покрајински завод за заштиту споменика културе, Петроварадин
Нови Сад 2015.


У двојезичној монографији „Архитектура римокатоличких цркава Војводине од 1699. до 1939. године“ / „Architecture of Roman Catholic Churches in Vojvodina from 1699 to 1939“ објављени су резултати вишегодишњег истраживачког рада усмереног на проучавање значајног корпуса нововековне римокатоличке сакралне архитектуре Војводине, која је настала као феномен савремене, доминантне државне културне политике Монархије делимично развијене из идеје религиозног унитаризма. Начини на који се дискурзивна културолошка, друштвено-политичка и религиозна клима, која је владала у Хабзбуршкој монархији и њеним провинцијама, а од 1918. и Краљевини СХС/Југославији, манифестовала у архитектури црквених грађевина, државно доминантне, римокатоличке конфесије, научно су аргументовано утврђени и објашњени у овој комплексној студији. Трасирање порекла и развоја архитектонске форме 243 проучавана сакрална објекта засновано је на обимној анализи информација прикупљених током теренских и архивских истраживања спроведних у 6 земаља, као и истраживања објавељних извора (502 референтне јединице), који се односе на архитектонско стваралаштво проучаваног (и ранијег) периода у матичној, суседним и другим државама Централне Европе. Свеобухватна синтеза спроведених истраживања резултовала је интегралним текстом објављеним на 584 стране, који прати велики број фотографија, техничких цртежа и архивских документата (од старих карата, графичких представа, фотографија, разгледница и пројеката до писаних докумената), као и обимна библиографија, пописи и регистар. Посебну вредност представља 11 синтезних карата и табеле на којима су представљени сви проучавани објекти и дата анализа њихове хронолошке, стилске и типолошке припадности. Примењени комплексни истраживачки протокол, који укључује осам критеријума према којима се сваки истраживани објекат анализира и систематизује, омогућио је да се утврде сви појавни облици црквених грађевина и изврши њихова типолошка систематизација кроз сагледавање процеса развоја црквених грађевина у односу на решавање функционалних, конструктивних, технолошких и ликовних захтева, као и односа грађевине са њеним непосредним и ширим окружењем. Сагледане су узрочно-последичне везе између политике, идеологије, религије и друштвене улоге цркве и начина њиховог испољавања у дискурсима богослужбеног ритуала и архитектуре као његове сцене. Утврђени су токови и правци преношења архитектонско-уметничких и градитељских утицаја и дефинисане су промене настале у архитектонском обликовању као последица промене верске идеологије и архитектонског програма. Овим истраживањем су, поред сабирања досадашњих и презентовања новостечених знања, отворена и бројна питања везана за проучавану област новије историје архитектуре и, посредно или непосредно, њој сродне теме. Нова сазнања и изведени закључци о месту, улози и вредности проучаваних објеката нова су, научно утемељена основа за реинтерпретацију досадашње валоризације проучаваних објеката у локалном, регионалном и еврпском контексту.