ВЕКОВИ БАЧА – УЈЕДИЊЕНИ ДО НОВЕ ВРЕДНОСТИ

О пројекту:

Значај културног наслеђа на територији општине Бач давно је уочен и валоризован и доста је учињено од краја 50-тих година прошлог века на његовом истраживању и заштити. Последњи покушај да се активности заокруже - тако да са наслеђе додатно истражи, заштити, презентује, те да се њиме адекватно управља, одвија се од 2006. године кроз Развојни пројекат интегративне заштите наслеђа општине Бач „Векови Бача“.
Пројекат „Векови Бача“ настао је као спонтани одговор на ситуацију када се појавио интерес локалне заједнице за очување наслеђа, које се налазило у стању да се не може користити, односно презентовати јавности. Изузетну вредност свеукупног наслеђа овог дела Србије и Војводине чини његова изразита историјска слојевитост и мултикултуралност и специфично садејство човека са мочварним, равничарским тереном у контакту са главном улицом Европе – реком Дунавом. О великом историјском значају сведочи архитектонско и археолошко наслеђе Бача и његове околине, чије артефакте налазимо из времена од пре осам миленијума. Средњевековна Tврђава Бач из 14. века, са утврђаним замком и подграђем, православни манастир Бођани из 15. века, фрањевачки самостан у Бачу из 12. века, као и остаци хамама из 16. века, традиционално народно градитељство, индустријско и хидро-техничко  наслеђа, заједно са богатим природним и нематеријалним наслеђем представљају изузетан потенцијал за развој културног, еколошког, верског и туризма посебних интересовања.
Када је крајем 2005. године у Покрајинском заводу направљен концепт пројекта, назван „Векови Бача“ (аутор др Славица Вујовић), постављени су циљеви и оквирни акциони план за период 2006-2010.  са истицањем његовог развојног карактера и интегративног  приступа заштити.

 

Циљеви Пројекта:
додатно истражити, валоризовати и реинтерпретирати културно наслеђе;
очувати аутентичност наслеђа;
оспособити што више простора за одрживо коришћење;
подићи свест локалне заједнице о значају и вредностима културног наслеђа;
пронаћи одрживи модел за управљање процесима заштите наслеђа;
направити претпоставке за развој и запошљавања базирано на: научним истраживањима, рестаурацији, формирању музејских пунктова, неговању старих заната, културном туризму;
направити предуслове за упис ове територије, као културног предела, на Листу светске културне и природне баштине УНЕСКО-а.

 

Структура Пројекта:
Структура пројекта Векови Бача и његова реализација осмишљени су у складу са савременим пројектним менаџментом. Оваквом приступу одговарао је модел управљања портфолиом пројеката, које омогућава истовремено управљање са више пројеката или програма. Свакако, решавање сваког новог проблема (скупа проблема) тражило је оригиналан приступ. У случају пројекта Векови Бача, базираног на свеобухватном приступу био је прихватљив отворени модел.
Поред отвореног модела (стратешког) планирања који омогућава обједињавање резултата остварених у оквиру појединачних потпројеката, створена је могућност и за обједињавање резултата сродних аспеката у тематске целине. Резултати активности постигнути у истим областима заштите, групишу се у три компоненте пројекта – А: истраживања, Б: конзервацију и В: коришћење. Ово се види као начин спровођења у дело филозофије једнакости (равноправности) аспеката заштите и очувања културног наслеђа.


Реализација Пројекта:

У првом периоду 2006–2010. Векови Бача су се бавили културним наслеђем на територији Општине Бач, у складу са постављеним задацима и циљевима пројекта. Тврђава Бач је имала приоритет у реализацији, што је омогућило обимна истраживања и привођење намени Донжон куле. Остварена је техничка помоћ кроз програм Савета Европе и међународна сарадња са Републиком Италијом у оквиру пројекта I.Ne.P.S, којом су били обухваћени и Фрањевачки самостан у Бачу и Манастир Бођани. Древни Бач са окружењем уписан је на Прелиминарну листу светског наслеђа у марту 2010. године, што је допринело његовом уврштавању у Просторни план Републике Србије. Координацију пројекта и активности на истраживању и техничкој заштити водио је Покрајински завод, док је Фонд „Векови Бача“ био задужен за активности на нивоу локалне заједнице, полако преузимајући улогу у процесу очувања и коришћења наслеђа и ширењу мреже учесника.
Након завршетка првог периода и евалуације укупно постигнутих резултата пројекта Векова Бача и резултата остварених кроз међународну сарадњу закључено је да су циљеви и задаци добро постављени, да имају неспоран развојни потенцијал, те да је неопходан наставак. Концепт се показао живим и актуелним, а интегративност је допринела мултидисциплинарности на делу.

Други период 2011–2015. је започет проналаском остатка фреске Распећа Христовог са Богородицом и Св. Јованом из 13. века у Фрањевачком самостану у Бачу, што је повећало интересовање јавности, оснажило подршку и довело 2013. до новог италијанско-српског пројекта, који је означио почетак вишегодишњих радова на обнови угроженог бођанског фреско-сликарства. Наредних пет година обележило је рад на дефинисању карактера територије Бача са окружењем као културног предела и ширење његових границе и на суседне општине Бачка Паланка и Оџаци. Настављено је са стварањем услова за одрживо коришћење кључног споменичког наслеђа.
Формиран је Едукативни центар у подграђу Тврђаве Бач, где се од 2014. налази и седиште Фонда „Векови Бача“. Обезбеђена је донација Европске Уније за пројекат рехабилитације Фрањевачког самостана у Бачу. Векови Бача су наставили да привлаче нове партнере и нуде своје резултате као улог за учешће у пројектима. На том плану највећи искорак је учињен кроз партнерско учешће у међународном истраживачком пројекту „ХЕРОМАТ“ (2012-2015), који је допринео већој видљивости и увећању знања о Тврђави Бач, кроз аспект материјала.

Резултати Векова Бача јавности су представљени посредством изложбе „Како очувати и користити културо наслеђе – једна деценија развојног пројекта интегративне заштите наслеђа Векови Бача“, која је била постављена у Галерији Матице српске у Новом Саду (15.7 – 14.10.2016.) и Великој галерији Дома Војске Србије у Београду (30.6 – 19.7.2017.), са богатим пратећим програмом: тематскиm форумима, стручним вођењима и дечјим радионицама. Објављена је и књига „Како очувати и користити културо наслеђе – допринос Векова Бача“, аутора др С. Вујовић

У току је реализација трећег периода 2017–2021. у коме је планирано:

-Фрањевачки самостан у Бачу – завршетак рехабилитације и активно укључење у туристичку и образовну понуду
-допринос обележавању Европске године културног наслеђа 2018
-завршетак номинације Историјског места Бач са окружењем и упис овог културог добра на Унескову Листу светске културне и природне баштине
-Манастир Бођани – завршетак конзервације и рестаурације целокупног фреско-сликарства у цркви Ваведења Пресвете Богородица и обележавање 300 година од њеног подизања
-Тврђава Бач – реализација друге фазе рехабилитације (североисточни сектор утврђеног замка; Кула капија подграђа „Шиљак“, реконструкција куће од набоја у комплексу Едукативног центра у подграђу)
-Хамам – истраживања и интервентни радови, стварање услова за међународну сарадњу
-Капела Св. Антуна Пустињака у шуми – истраживања, испитивања и конзервација
-заједнички програми са Лабораторијом за испитивање материјала у конзервацији
-активно учешће у дифузној музеализацији и управљању културним пределом

 

Учесници у активностима пројекта Векови Бача и међународних партнерских пројеката:

ПЗЗЗСК: Зоран Вапа, директор Покрајинског завода (ПЗЗЗСК)

Координатор пројекта, иницијатор и аутор концепта: др Славица Вујовић

Архитектура
ПЗЗЗСК– архитекти конзерватори: др Славица Вујовић, Растко Влајковић, Љиљана Стражмештеров, Јелена Филиповић, Наташа Ратковић, Бранислав Милићевић, техничари конзерватори: Вељко Новаковић, Александра Пекез; сарадници: Ања Ивановић, Ивана Василијевић; сарадници у области статике: Пјетро Фараоне, Чаба Мајарош

Археологија:
ПЗЗЗСК – археолози козерватори: Драган Анђелић, Ивана Пашић; МВ: Небојша Станојев, Марија Јовановић; ГМ: Драган Радојевић; Фонд Векови Бача: Весна Главочевић

Историја уметности:
ПЗЗЗСК – историчари уметности конзерватори: Дејан Радовановић, др Богдан Јањушевић; Министарство културе Р. Хрватске: Лукреција Павичић Домјан, Ранка Сарчевић Вирт, Мартина Јурановић Тонејц; сарадници: др Љиљана Стошић, др Денис Вокић и др Душан Шкорић

Етнологија:
ПЗЗЗСК: др Мирјана Ђекић, сарадник: др Тијана Јаковљевић-Шевић

Конзервација сликарства:
ПЗЗЗСК – конзерватори рестауратори: Синиша Зековић, Марио Вукнић, Јасна Гулан, Маја Величковић, Мирослав Закић, Оливера Брдарић, Зоран Баришић, Владимир Петровић, Мирослав Нонин, Драган Сич, ГМС: др Даниела Королија Црквењаков; ISCR: Донатела Кавацали, Марио Хосе Мано, Антонела Аморусо, Силвиа Писагроја, Габриела Гази, Ђулија Керви

Конзервација дрвета:
ПЗЗЗСК– конзерватори рестауратори: Растко Чурчић, Тања Томић, Милош Вујаклија; техничари: Горан Радаковић, Дејан Радаковић

Конзервација метала:
ПЗЗЗСК: Лајош Лукачи, МВ: Ана Олеаш

Конзервација текстила:
МВ: Бојана Костић Крчадинац

Испитивање материјала (узрока деградације):
ТФУНС – технолози: проф. др Јоњауа Раногајец, , проф. др Синиша Марков, проф. др Ева Лончар, др Снежана Вучетић, Огњен Рудић, Хелена Хиршенбергер, Дамир Чјепа, Ана Видаковић; РЗЗСК: мр Алекса Јеликић; ФТН - Департман за грађевину: проф. др Властимир Радоњанин, проф. др Мирјана Малешев, проф. др Мирослава Радека, Весна Булатовић, технолог; УП: проф. др Ђовани Рицо; ЦИК: Весна Живковић; ISCR – хемичари: др Ђанкарло Сидоти; сарадници: мр Милица Марић Стојановић, хемичар

Планирање простора и заштита природе:
ЗАВУРБВО: Свјетлана Реко, мр Владимир Пихлер; ПЗЗП: др Јадранка Делић

Фотографија:
ПЗЗЗСК: Недељко Марковић, Владимир Петровић

Документација:
ПЗЗЗСК: Катарина Добрић, Радованка Гулан

Пословно-административна подршка:
Невенка Анушић, Зора Анђелић, Тања Војновић, Бранка Мачкашки, Драгица Костић, Петар Топић, Стана Пасторначки

Тим Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Петроварадин:


Партнерски пројекти – произашли из активности Пројекта:

 


Партнери Пројекта:

 


Подршка пројекту: