ФРАЊЕВАЧКИ САМОСТАН У БАЧУ

Фрањевачки самостан се налази у центру Бача, органски уклопљен у средњовековну урбану матрицу. Ради се о древном култном месту, са дугим континуитетом коришћења, на шта упућује материјал из касне антике, на који се наилази. Ради се о најкомплекснијем културном добру на територији АП Војводине, са најдужим континиутетом коришћења у првобитној, сакралној намени. Данашњи комплекс чини црква Узнесења Маријиног и самостански склоп, у облику квадрата, са унутрашњим двориштем, клаустром. Изградња је почела крајем 12. века, када су припадници витешког реда Каноници св. Гроба Јерусалимског изградили мању једнобродну романичку цркву. Готичком обновом фрањеваца у другој половини 14. века изграђене су зграде самостана и високи и масивни торањ уз светиште. Након пада Бача под турску власт, црква је све до ослобођења 1686. била претворена у џамију (сачувана је михрабска ниша у јужном зиду). Године 1688. фрањевачка провинција из Босне преузима самостан. Барокна обнова обухватила је и цркву и самостан, чији је карактеристични квадрат формиран од 1724. до 1770. године.
Међу бројним штафелајним сликарским делима посебно се издваја италокритска икона Богородице Умиленија (Радосне Госпе Бачке), рад мајстора Диме из 1684. године, као и слика Тајна вечера, уље на платну димензија 580 x 190 cm, на источном зиду трпезарије, рефекторијума – дело Паулуса Антониуса Сенсера из 1737. године. О животу овог култног места сведочи богата ризница, библиотека са старим и ретким књигама, литургијско рухо, рукотворине, сачувани предмети који су раније били у свакодневној употреби (за припрему и послуживање хране, израду тканина, ковачки алат).
Активности на истраживању, заштити и презентацији Фрањевачког самостана у Бачу трају од 60-тих година 20. века, са дужим прекидима, а од 2006. године одвијају се у оквиру Развојног пројекта интегративне заштите „Векови Бача“. Истараживања су интензивирана 2011. године у светлу открића средњовековне фреске Распећа Христовог са Богородицом, осликане на јужном контрафору цркве, који је био интегрисан у зид куле – звоника у 14. веку. На основу резултата недеструктивних анализа, специјалних снимања, физичко-хемијских анализа подлоге и бојеног слоја, обављених археолошких истраживања и архитектонских анализа, стилских аналогија, закључено је, да је фреска настала у 13. веку. Позиција налаза и уметнички израз фреске, као и резултати свеобухватних истраживања, довели су до предузимања радова током којих је у оквиру италијанско-српског пројекта фреска конзервирана и рестаурирана. Средствима Министарства културе формирана је и капела за чудотворну икону Богородице са Христом (Радосна Госпа), а представљена је слојевитост живота храма од 12. до 18. века.