САБОРНА ЦРКВА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

На месту Саборне цркве у Сремским Карловцима постојала је старија црква светог Николе која се помиње још 1532-33. године. Данашња Саборна црква такође је посвећена светом Николи. Иницијативу за изградњу нове Саборне цркве покренуо је митрополит Павле Ненадовић (1749-68), који је донео одлуку да нова црква буде подигнута у барокном, уместо у "традиционалном" стилу. План за нову цркву поручен је у Бечу, а мајстори градитељи били су Коста Цинцарин и Немац Јоханес. Нацрте за капе торњева на западном делу грађевине, као и за кубе, дао је Захарија Орфелин. Темељи нове цркве освећени су 7. маја 1758, а радови су довршени 1762. године.
То је једнобродна грађевина са масивним зидовима од опеке. Основа цркве је правоугаона са полукружном апсидом на истоку и два висока барокна звоника на западу. Унутрашњост је подељена на пет травеја од којих се први, западни, налази у линији звоника, други и трећи образују припрату и наос, четврти солеју, а пети олтар. Читава унутрашњост цркве је декоративно полихромна.
За израду иконостаса Саборне цркве био је ангажован познати дрворезбар из Новог Сада, Арсеније Марковић, а радови су трајали од 1776. до 1778. године. Иконостас у цркви светог Николе у Сремским Карловцима сврстава се у тип потпуно развијених барокних олтарских преграда који је био раширен на данашњој територији Војводине, у другој половини XVIII века. Уговор за сликање иконостаса склопљен је 1780. са Теодором Крачуном и Јаковом Орфелином. Њихов рад на овом иконостасу представља врхунац уметничких остварења српског барокног сликарства на данашњој територији Војводине.
На иницијативу патријарха Лукијана Богдановића, у току прве деценије XX века, односно, између 1907. и 1910. године, изведени су радови на великој обнови после пожара након којих је црква добила данашњи изглед, а за главног пројектанта изабран је, тада већ признати српски архитекта, Владимир Николић. У овој обнови је уклоњено кубе, измењена кровна конструкција и изведене су значајне измене на фасади. Извршене су промене и у унутрашњости цркве. При обнови Саборне цркве почетком XX века настала је садашња сликана декорација зидова и сводова, као и слике Бога Оца у олтару, јеванђелиста у угловима свода око куполе и фриз анђела у елиптичној куполи. Зидови цркве су украшени и сликама на платну које је насликао чувени српски сликар Паја Јовановић.
Саборна црква светог Николе у Сремским Карловцима, са барокним иконостасом, проглашена је спомеником културе 1949. године, а 1990. је категорисана као културно добро од изузетног значаја. Последњу велику обнову цркве завршили су 2010. године стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе. Овом обновом црква је грађевински санирана, обновљене су фасаде, кров и комплетан ентеријер објекта са зиданом декорацијом, иконостасом, певницама, столовима, витражима, полијелејима, украсном подном керамиком и другим елементима. Изведена су и археолошка истраживања у порти и испод самог објекта. Уграђено је и подно грејање на гас са регулаторима влажности ваздуха.

Обнова Саборне цркве у Сремским Карловцима 2006-2010. године

Изложба "Обнова Саборне цркве Светог оца Николаја у Сремским Карловцима"
(21. мај 2011, свечани салон Патријаршијског двора, Сремски Карловци)