РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА СВЕТОГ ТРОЈСТВА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

Римокатоличка црква, бенедиктинског реда, у Сремским Карловцима помиње се још у XVI веку. За време аустро-турских ратова је порушена, тако да су 1702. постојале само рушевине старог објекта. Католичка парохија је основана 1737. године и до данас је имала 35 жупника. Градња данашње цркве посвећене Светом Тројству, започета је 1730. на месту некадашње бенедиктинске катедрале. У визитацији бискупа Paxy-a из 1763. године забележена је градња цркве, као и констатација да је нови кров постављен 1755. Помињу се три олтара унутар цркве: Пресветог Тројства, св. Крижа и Мајке Помоћнице. Објекат је довршен 1768. године, када је црква продужена и обновљена, а жупна кућа завршена. Освећењу је присуствовао цар Јосиф II, лично. Десет година касније цркву обилази царски саветник Фридрих Вилхелм Таубе. У свом путопису он наводи да је грађевина недавно подигнута, да је лепа са спољашње и са унутрашње стране и да се у њој одржавају проповеди на немачком и илирском језику, наизменично.
По наређењу Дворског савета у Бечу 1783. године, порушене су занатске радионице које су заклањале цркву са западне стране као и кућа која се налазила између католичке и Саборне цркве. На тај начин је ослобођен простор на Пијаци, односно, тргу и поглед ка западном прочељу цркве Светог Тројства. На ситуационом плану из 1842. године виде се габарити католичке цркве као и касније призидани објекти са обе бочне стране, три карактеристична контрафора на источној страни и два зидана испада уз ограду са стубовима на западу. Црква је обнављана 1863, а после тога 1924, 1956. и 1972. године. Услед ових обнова, могуће је да се данашњи изглед цркве, у извесној мери, разликује од првобитног.
Црква је припадала Ђаковачкој или Босанској и Сријемској бискупији, која је настала сједињавањем старих бискупија, Босанске и Сријемске, булом папе Клемента XIV 1773. године. Сријемска бискупија је основана 1231. године по налогу папе Гргура IX. Седиште је било у Баноштору, а повремено и у Илоку.  У XIII веку у Срему су присутни бенедиктинци са десетак опатија и самостана, све до пада земље под Турке. Од 4 архиђаконата и више десетина жупа само 5-6 је преживело турску владавину. После одласка Турака, враћају се бискупи у Срем, али је седиште у Земуну или Петроварадину или чак у Каптолу код Пожеге, далеко ван граница бискупије. Уједињењем Босанске и Сријемске, нова Ђаковачка бискупија добија, уз дотадашње жупе, још скоро толико од Загребачке и Печујске и тако устаљује границе своје дијацезе на скоро 50 жупа. Седиште јој је у Ђакову. Најпознатији и најистакнутији међу бискупима био је Јосип Јурај Штросмајер који је био на челу бискупије 55 година. Октобра 2008. поново је основана Сријемска бискупија са седиштем у Петроварадину.
Римокатоличка црква представља једнобродну грађевину, са тространом олтарском апсидом на истоку. Засведена је бачвастим сводом и покривена бибер црепом. Изнад западног прочеља се уздиже звоник са карактеристичном барокном капом. С обзиром да су остале фасаде углавном покривене или заклоњене суседним објектима, западна фасада је најдекоративније обрађена. Основ ове фасаде је сокл са кога се уздиже шест плитких пиластара са профилисаном стопом и капителима. Пиластри носе архитравну греду и профилисани поткровни венац. Централни део фасаде је маркиран ризалитом и крунисан троугаоним тимпаноном. У горњој зони западне фасаде је забат са типичним барокним волутама, а из њега се издижезвоничка кула, која је декорисана пиластрима са јонским капителима. Зидани део звоника је завршен профилисаним венцем. У висини звона су смештена четири полукружно завршена прозора. Барокна капа је опшивена поцинкованим лимом и на њеном врху се налази позлаћена јабука са крстом. 
Северна и јужна фасада су готово без декорације. На њима се налазе полукружно завршени прозори и профилисан поткровни венац. На источној страни цркве је тространи олтарски простор који са спољашње стране подупиру контрафори. На југоисточном зиду се налази зазидани прозор са готским луком. Ови архитектонски елементи указују да су, највероватније, делови некадашње касносредњовековне, бенедиктинске цркве, искоришћени при градњи барокне цркве у XVIII веку. 
У унутрашњости цркве се налазе изражени удвојени пиластри са профилисаним стопама које почивају на унутрашњем соклу. Пиластри се завршавају јонским капителима изнад којих је декоративни унутрашњи венац. Травеји су одвојени луковима и у њима се налазе наспрамно постављени прозори застакљени витражима. Постоје два травеја и олтарски простор. Под је поплочан каменим плочама.
Конструктивни систем чине масивни подужни носећи зидови дебљине око 100 цм. На њих се ослањају полукружни лукови, а на њих бачвасти сводови. Кровна конструкција је дрвена, двоводна сложеног система вешаљке са косим столицама. Апсида је ојачана спољашњим контрафорима.
Римокатоличка црква Пресветог Тројства представља значајан архитектонски споменик. Посебно је занимљива због своје историјске слојевитости којом указује на постојање континуитета верског објекта још од средњег века односно периода пре доласка Турака на ове просторе. Детаљнијим истраживањима могла би се расветлити историја објекта и открити време настанка прве римокатоличке цркве на том месту.