ПАЛАТА ИЛИОН У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

Палата Илион, резиденција Јосифа Рајачића, митрополита карловачког (1842-1848), доцнијег патријарха српског (1848-1861), подигнута је у периоду 1836-1848. године. Налази се у Улици патријарха Рајачића бр.16. Када је подигнута носила је стилске карактеристике бидемајерског класицизма. Реконструкција која је изведена 1920, према плановима бечког архитекте Рудолфа Зибека, унела је нове стилске елементе. Високи мансардни кров са овалним баџама, као и разуђеност дворишне фасаде преузети су из барокне односно рококо епохе, тако да палата, а посебно фасада окренута ка врту, подсећа на летњиковце из времена цара Јосифа II. С обзиром на различите стилове временских периода у којима је палата грађена и реконструисана, она има еклектички концепт.
Према свом архитектонском концепту палата Илион представља јединствен пример урбане стамбене палате. Она је еволуирала од репрезентативне грађанске куће у, за овдашње услове раскошну палату – дворац. Гледано из свих праваца, палата доминира својим габаритима и репрезентативним изгледом над околним објектима. Терен на којем је смештен објекат са вртом, благо се спушта од југа ка северу,  па према улици има сутерен са два нивоа, високо приземље, спрат и поткровље.
Западна страна опасана је озиданим оградним зидом са великом двокрилном капијом, изнад које се налази грб породице Рајачић.
Унутрашњост палате Илион такође је занимљиво решена. Трпезарија, израђена по поруџбини почетком треће деценије XX века, највероватније у Бечу, најрепрезентативнија је просторија у палати због декорације у трешњином дрвету, са камином од шареног мермера са рељефним украсима и гипсаном пластиком на таваници. Након више деценија трпезарија је, из тзв. "Титових салона" у официрском павиљону на Петроварадинској тврђави враћена 2008. године у свој првобитни простор. 
Поред архитектонске, овај објекат поседује и историјску вредност јер је припадао патријарху Јосифу Рајачићу, учеснику бурних догађаја за време Револуције 1848/49, и једној од најистакнутијих историјских личности у Српству тога доба. 
Након Другог светског рата, палата је национализована, осим мањег дела призмља које је остало у власништву наследника породице Рајачић, али га је касније откупила држава. Данас се у њој налазе Завичајна збирка Музеја града Новог Сада и просторије јединствене песничке манифестације "Бранково коло".
Дворац Јосифа Рајачића је 1948. проглашен спомеником културе, да би накнадно био категорисан као културно добро од изузетног значаја. Последњи радови на санацији зграде изведени су 2007. године.