КАРЛОВАЧКА ГИМНАЗИЈА

Карловачка гимназија под називом Српска православна велика гимназија карловачка основана је 1791. године и првобитно је била смештена у приземној згради Латинске школе у данашњој Улици карловачких ђака. За оснивање Гимназије, поред прилога карловачких грађана, свакако су најзаслужније две истакнуте личности тога времена – један од најбогатијих Карловчана Димитрије Анастасијевић Сабов и митрополит Стефан Стратимировић.
Зграда Гимназије у садашњем изгледу подигнута је 1891. године и налази се на углу Трга Бранка Радичевића и Улице карловачких ђака. За изградњу новог здања Гимназије најзаслужнији су патријарх Герман Анђелић и његов брат Стеван.
Пројекат је израдио чувени архитекта из Будимпеште Ђула Партош (1845-1916) који је, са Еденом Лехнером, пројектовао многе значајне објекте као што су градске куће у Сегедину, Зрењанину и Кечкемету, палату Леовић у Суботици и друге.
Зграда Гимназије је пројектована да буде реминисценција на српску средњовековну архитектуру, али аутори школовани на чувеним западноевропским универзитетима (берлинска Политехника, Бечки универзитет) нису могли да одступе од владајућих академских начела у архитектури, тако да су декоративни елементи фасада обликовани под снажним утицајем мађарске сецесије. На тај начин добијен архитектонски концепт представљао је мешавину разнородних традиционалних и модерних елемената али, у то време, објекат Гимназије у Карловцима ипак је сматран за једну од најрепрезентативнијих српских грађевина на данашњој територији Војводине.
Фасаде су богато декорисане, углавном флоралним плитким орнаментом и мотивима који су нарочито груписани на архиволтама изнад трифора и сегментним надвишењима изнад прозорских отвора. Највећа пажња посвећена је фасади према централном градском тргу где се могу уочити, од стране школованих инжењера, примењени закони распоређивања и односа маса чију је равнотежу много теже постићи него у уметничким стиловима које су карактерисали принципи архитектонске симетрије. На овој фасади приметан је утицај који је на аутора оставила сарадња са Лехнером на пројектима градских кућа у тадашњој Аустро-Угарској монархији.
Главни улаз у зграду увучен је у полукружно засведену нишу која се степенасто сужава ка самим вратима, а декорисана је полустубовима на које се настављају лукови у духу медиевалне архитектуре. У спратној зони, изнад улаза, налази се квадрифора са полукружно завршеним отворима са окулусом изнад отвора. Остали прозори на спрату су лучно засведени и уоквирени широком траком са флоралном декорацијом, која се у доњем делу завршава са по три тордирана полустубића са обе стране.
У унутрашњости зграде издваја се свечана сала чији су зидови богато украшени орнаментима у виду фризова инспирисаних средњовековним мотивима. С друге стране, таваница је декорисана орнаментима у духу сецесије, а бордуру испуњавају мотиви стилизованих палмета. Упркос овом хетерогеном концепту, ентеријер сале је значајан као један од ретких примера сачуване зидне декорације с краја XIX века у неком објекту профане намене.
Карловачка гимназија са својим високорангираним школским програмом, изнедрила је неке од најзначајнијих интелектуалаца српског народа: Ђорђа Магарашевића, Бранка Радичевића, патријархе Јосифа Рајачића и Германа Анђелића , Јована Христића, Јована Суботића, Димитрија и Илариона Руварца, Јована Стерију Поповића, Ђорђа Натошевића, Илију Огњановића, Дејана Медаковића, Борислава Михајловића Михиза, Виду Огњеновић и многе друге.