ИСТРАЖИВАЊЕ, КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА ИКОНОСТАСА СПЦ СВ. АРХНГЕЛА МИХАЈЛА У СЕНТАНДРЕЈИ TOKOM 2010-2012. ГОДИНЕ

Пожаревачка црква у Сентандреји посвећена је Арханђелу Михајлу. Изграђена је 1759. а освећена 1763. године, поред старије цркве брвнаре из 1690. Иконостас Пожаревачке цркве, сликан је 1747. године и дело је темишварских иконописаца Георгија Раните и Недељка Поповића. Иконостас је  постављен у првобитну Саборну цркву у Сентандреји.  Измештањем у Пожаревачку цркву претпео је ивесне модификације. Током серије поплава у првој половини XIX века, од којих је највећа била 1838. када је вода у цркви достигла висину од  2m. иконостас је тешко оштећен. Страдали су делови оплате и украсне позлате престоне зоне иконостаса.
Конзерватори Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Петроварадина током 2010. године обавили су истраживачке радове на иконостасу и троновима, на основу којих је израђен Пројекат конзервације и рестаурације иконостаса. Реализација пројекта отпочела је 2011. по добијању сагласности од стране Националне дирекције за културно наслеђе из Будимпеште и уз Благослов епископа Будимског и администратора Темишварског, господина Лукијана. Пројекат је у целости финансирао Покрајински секретаријат за културу и информисање у Новом Саду. Радови су окончани у јуну 2012. године.
Прва фаза конзерваторских радова односила се на санирање оштећења и дотрајалости носеће конструкције иконостаса, као и на његову нивелацију.  Више пута преправљана престона зона иконостаса, рекомпонована је на основу постојећих података о оригиналном изгледу. Овај захват условио је измештање две велике накнадно постављене  иконе из парапета (Жртва Аврамова и Христос и Самарјанка), а уместо њих је на основу аналогија,  формирана  читава прва зона иконостаса. Мраморизација нових елемената парапета изведена је по угледу на мраморизацију стубова прве зоне иконостаса. За бочне двери је одабрано компромисно решење, с обзиром да потичу с почетка XX века и да су више пута премазиване и мењале свој изглед, на њима је такође поновљена мраморизација по угледу на стубове. Са оплате иконостаса и њених елемената уклоњени су стари и оштећени лакови, позлаћени елемнти дубореза очишћени су од бронзане боје, иконопис је очишћен од потамнелих лакова и осталих премаза, након чега су оштећења бојеног слоја ретуширана. Успешно су изведени деликатни радови на уклањању оштећених лакова на два реда флоралног фриза сликаног преко позлате у другој и трећој зони. Овим радовима иконостасу Пожаревачке цркве враћено је стилско јединство, откривен је оригинални колорит његових икона, као и некадашњи сјај позлате. Планирано је да се током 2013. године обави конзервација и рестаурација Богородичиног и Архијерејског трона.

 

Радове је извела екипа конзерватора ПЗЗЗСК : Растко Чурчић вајар конзерватор и Марио Вукнић сликар конзерватор – руководиоци радова; Тања Шајин вајар конзерватор; Јасна Гулан сликар конзерватор, Драган Сич сликар конзерватор, Дејан Радовановић историчар уметности, Милан Дејановић техничар, Милош Радаковић, техничар, Лајош Лукачи конзерватор за метал, Недељко Марковић фотограф документариста, Радослав Филиповић архитектонски техничар.


Спољни сарадници: др Даниела Королија-Црквењаков, сликар конзерватор Галерије Матице српске у Новом Саду, Милица Стојановић, хемичар Народног музеја у Београду, Коста Вуковић, директор Музеја српске православне епархије будимске у Сентандреји.