ОБНОВА ИКОНОСТАСА СПЦ СВ. СПИРИДОНА СКРАДИН, РЕПУБЛИКА ХРВАТСКА

Српска православна црква св. Спиридона у Скрадину изграђена је 1878. године, у обиму који је обухватао главни корпус данашње цркве. Године 1893. завршен је западни део цркве са улазним тремом и звоницима према улици. У архитектури цркве сусрећу се елементи историјских стилова од ренесансе до класицизма у романтичарској комбинацији, карактеристичној за крај XIX века. 
У декорацији цркве, нарочито у концепцији украса иконостаса који је изведен у комбинацији елемената чије порекло потиче од романике и готике до неоренесансе и необарока, у композицији и третману историцистичког репертоара већ се осећа снажан утицај надолазеће сецесије. Овај нови дух нарочито је приметан у техничкој обради материјала.
Иконопис је настао крајем XIX века, а тада су и престоне иконе добиле раскошне сребрне окове, израђене у италијанским радионицама. Посебну вредност чинила је некада богата збирка икона из старе цркве Св. Спиридона у којој је поред икона са иконостаса те прве православне цркве, био и велики број вредних икона од XVII до XX века. Због својих културно-историјских и уметничких вредности, црква св. Спиридона уписана је у регистар претходно заштићених културних добара Хрватске. Током ратова деведесетих година XX века, црква је тешко оштећена, а све иконе, осим крста са Распећем су измештене. Предуслови за почетак конзерваторских и рестаураторских радова на обнови иконостаса стечени су 2010. године поправком крова на цркви.
По позиву епископа далматинског, господина Фотија, екипа Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Петроварадина, током 2010. извела је основно истраживање о стању иконостаса. На основу овог истраживања израђен је Пројекат са предлогом конзерваторских и рестаураторских радова на иконостасу цркве св. Спиридона у Скрадину. По одобрењу пројекта које је дало Министарство културе Републике Србије, уз сагласност надлежног Конзерваторског одјела Министарства културе Републике Хрватске и уз благослов епископа далматинског, конзерватори Покрајинског завода током 2011. и 2012. извели су пројектом предвиђене радове. 
Започело се санацијом и паркетажом оплате иконостаса, након чега је обновљен оригинални изглед бојених површина и декоративне позлате. Реконструкција недостајућих делова дубореза изведена је на основу архивских снимака и аналогије са сачуваним оригиналним елементима. Новоизрађени елементи позлаћени су златом у листићима уз поштовање карактера и изгледа оригиналне позлате, што је примењено и код ретуширања свих оштећених фрагмената. На основу изгледа северних бочних двери израђене су нове јужне двери које су недостајале. Конзервиран је и рестауриран крст са Распећем. Након што су иконе преузете од Епархије, на најугроженијим комадима изведена је реконзервација, која се састојала од уклањања претходних неадекватних интервенција, као и санације нових оштећења. На обновљен иконостас враћене су доступне оригиналне иконе (осим 4 копије престоних икона са оригиналним оковима, које су задржане на иконостасу), чиме је омогућен процес валоризације и стављање објекта на листу заштићених културних добара. Реализација овог пројекта омогућила је враћање објекта у богослужбене сврхе, а отварањем цркве за јавност омогућена је промоција српске културне баштине на територији Далмације.
Стручни надзор изведених радова вршила је Управа за заштиту културне баштине, Конзерваторски одјел у Шибенику. Поред Министарства културе Републике Србије, реализацију пројекта финансијски су подржали Епархија далматинска и ресторан Cantinetta у Скрадину.
Стручни тим чинили су:  историчар уметности: Дејан Радовановић; вајари конзерватори: Растко Чурчић, Тања Шајин; сликари конзерватори: Марио Вукнић, Јасна Гулан, Мирослав Закић, Зоран Баришић; столари: Милан Дејановић, Горан Радаковић; фотограф документариста: Недељко Марковић и конзерватор за метал: Лукачи Лајош.