ПРОЈЕКАТ САНАЦИЈА ФАСАДА СТАРЕ ОПШТИНСКЕ ЗГРАДЕ У ОЏАЦИМА

Локација:
Оџаци, Кнез Михаилова улица бр.24, кат. парцела бр. 2065 К.О.Оџаци
Статус објекта:
Стари објекат Општине Оџаци се налази се у склопу просторне културно-историјске целина централне зоне насеља око Римокатоличке цркве, а евидентиран је и као појединачни објекат од посебне вредности за потребе израде Плана генералне регулације насеља Оџаци.
Наручилац:
Општинска управа општине Оџаци, Кнез Михаилова бр.24
Извршилац:
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин
Стручни тим:
Јелена Филиповић, диа конзерватор
Дејан Радовановић, историчар уметности
Сарадници:
Сузана Љубичић, арх.техничар-конзерватор
Слободан Отић, арх.техничар-конзерватор
Оџаци
Подручје на коме се налазе Оџаци је, судећи по бројним траговима материјалне културе, било погодно за живот још од праисторије. Насеље под именом Стари Оџаци постојало је још у турском периоду. На овим просторима у XVI веку, у јеку турских похода ка Бечу, био је лоциран турски војни одред Оџаг по коме је насеље, вероватно, и добило име. У нестабилним и тешким временима крајем XVII века насеље је опустело, да би почетком XVIII века почела његова обнова.
Прекретница у урбанистичком развоју Оџака настаје у време насељавања Немаца половином XVIII века. Са доласком првих колониста у Оџаке, геометри су означили правац пружања и ширину главних, а потом и споредних улица по познатој ортогоналној шеми. Тако су прво настале улице данас познате под именом Кнез Михајлова, Школска, Јурија Гагарина и Железничка, а нешто касније и Бачка улица. 
На ширење и јачање насеља утицао је развој кудељарства, те су Оџаци 1813. године добили привилегију да се код њих одржавају недељни сајмови и два годишња вашара и тако добили статус трговишта. 
У другој половини XIX века настављен је привредни раст Оџака. Отворена је 1871. године прва штедионица, 1876. почео је да ради млин на ваљке а 1890. основана је Водна заједница Јегричка. 
Центар Оџака је почетком XX века био одређен јавним зградама, старом, из периода колонизације, и новом општинском зградом насталом у XIX веку, као и католичком црквом, самостаном часних сестара, школом, зградом хотела ''Кристиан''.
Стара општинска зграда
На захтев наручиоца, Општинске управе општине Оџаци, у фебруару 2013. године приступило се изради пројектно-техничке документације за израду Пројекта санације фасада старе општинске зграде (некада хотел ''Кристиан'').
Спратни објекат старе општинске зграде својом главном фасадом постављен је на регулациону линију Кнез Михаилове улице. Истраживачки део стручног тима ради на прикупљању података о историјату ове вредне грађевине.
Стручна служба овог Завода је извршила техничко снимање фасада објекта и њихово фотодокументовање. Фасаде ће у склопу пројекта санације бити дате, кроз детаљне изгледе са попречним и подужним пресецима, карактеристичним профилима, како у постојећем стању, тако и у новом стању које би објекат требало да има након извођења радова на санацији. Пројектном документацијом обрадиће се фото и архивски материјал, цртежи затеченог стања са упоредним анализама промена које су пратиле објекат а које су се највише очитавале на фасадној пластици.
У циљу прикупљања понуда и извођења радова на санацији фасада, као саставни део пројектне документације биће сачињен и предмер и предрачун неопходних грађевинско-занатских радова.

Тан Карољ ( Than Károly ili Carl von Than) је рођен 1834. Основну школу је завршио у Бечеју. Са 14 година је учествовао у Револуцији 1848. Потом је радио у апотекама да би зарадио за даље школовање. Студије медицине и, касније, хемије завршио је у Бечу. Докторирао је 1858. у Прагу. Потом је студирао у Хајделбергу и Паризу. Његова открића из неорганске, аналитичке и физикалне хемије су до данашњег дана фундаментална и важећа. Имао је одређујућу улогу у организацији наставе хемије на високошколском и средњем нивоу, у организацији научног живота при Мађарској академији наука, те у раду на популарисању науке у Природословном друштву. 1902. године управа града Бечеја доделила је Карољу Тану звање почасног грађанина. Био је професор на Универзитету у Грацу до пензионисања 1908. Добио је титулу барона те године, када је изненада преминуо. Издавао је први мађарски часопис посвећен хемији и био је председник Мађарског друштва природних наука од 1872. до смрти. Умро је у Будимпешти.Родна кућа браће Тан налази се у централној градској зони. Кућа је подигнута почетком 19. века. Оригинална фасада није сачувана јер је мењана неколико пута. Садашња фасада носи одлике еклектицизма.
Првобитна кућа је имала основу у облику слова П са два дворишна крила. Улично крило је издужене, правоугаоне основе у чијем средишту се налази пролаз- «ајнфорт». Кућа је била грађена од набоја и ћерпича а временом су поједини делови зидова замењивани опеком. Улична фасада је богато декорисана. На фасади су осам прозора и колска капија, у пет поља која су оивичена пиластрима. Пиластри почивају на сокли и завршавају се капителима испод кордонског венца. Прозори су оивичени плитким пиластрима изнад којих се налазе профилисани тимпанони. Отвор капије је завршен сегментним луком. Колска капија је трокрилна са застакљеним надсветлом, богато декорисана класицистичким елементима.
Кућа је дуго била напуштена и неодржавана, те је 1996. израђен пројекат за обнову. Пројекат је израдио архитекта Харка Имре из Србобрана.
Део радова је био изведен крајем деведесетих: замена кровног покривача новим бибер црепом, делова кровне конструкције, лимарије, озидан је западни зида са забатом, у коме је формиран велики улазни портал. Како није било средства за потпуну обнову куће овај пројекат није био реализован у целости нити је центар заживео.
Кућа је потом опет дуго времена била напуштена и коришћена је као склониште бескућника који су довршили руинирање вађењем подова, столарије, паљењем отворене ватре унутар просторија тако да су зидови и плафони били прекривени слојевима чађи.
Године 2011. Фонд за капитална улагања Аутономне покрајине Војводине одобрио је Општини Бечеј средства за неколико великих пројеката међу којима је био и уређење спомен куће браће Тан.
Покрајински завод је прерадио стари пројекат који је обухватио потпуно рушење постојеће куће и њену поновну изградњу, у свему према постојећој, у складу са конзерваторским поступком тоталне реконструкције.
Радове је извела фирма Јумол из Суботице. ЈП Дирекција за изградњу из Бечеја водила је цео посао, а Покрајински завод за заштиту споменика културе је радио пројектантски и конзерваторски надзор.
Пројекат је усклађен са савременим стандардима али и захтевима службе заштите. За нову столарије је захтевана квалитетна грађа, специјални алати за израду профилација на прозорима, вратима, порталима и капији. Велики отвор на бочном зиду са улазним вратима је зазидан, а кров је преобликован у двоводни са једним продором над краћим дворишним крилом које је сада утопљено у основу уличног крила формирањем терасе која је наткривена заједничком кровном равни.
Десно дворишно крило је порушено и предвиђена је његова обнова у другој или трећој фази, по изради пројектне документације.
Десни део уличног крила је завршен средствима које је донирала Мађарска.
Радови на тоталној реконструкцији почети су крајем 2011. године а завршени су у августу 2012. и у марту 2013. на десном делу објекта.
Лево крило обухвата музејско-изложбени и санитарни део, у који се приступа из улазног хола, и са терасе. Овај простор садржи две спомен собе лоциране уз улицу и два изложбена простора. У десном крилу су: клубска просторија са бифеом, у коју се приступа из хола и са терасе, и две канцеларије- радионице лоциране уз улицу.