ОБНОВА РОДНЕ КУЋЕ БРАЋЕ ТАН У БЕЧЕЈУ
У Бечеју је 12. априла 2013. свечано отворена обновљена родна кућа браће Тан, знаменитих личности светског угледа, рођених у овом нашем граду. Објекат који ће имати функцију спомен куће и културног центра, отворили су државна секретарка Мађарске, госпођа др Рожа Хофман, и помоћник министра за образовање, науку и технолошки развој, господин др Јован Базић, уз присуство високих званица: председника скупштине АП Војводине, Иштвана Пастора, градоначелника Бечеја Вука Радојевића, Саве Стражмештерова из Покрајинског завода за заштиту споменика културе, академика из Будимпеште: Ерне Марошиa, Петерa Темпе и Кираи Золтанa.
Кућа је предата на употребу Друштву интелектуалаца браћа Тан из Бечеја и служиће едукацији деце и омладине у области физике, хемије и уметности.
Браћа Тан, Мор и Карољ рођени су у Бечеју. Њихов отац Јанош је био досељеник из Немачке, из племићке породице, али без иметка, интелектуалац, краљевски намештеник - инжењер у служби управе града.
Тан Мор (Than Mór) рођен је 1828. године. Гимназију је завршио у Калочу, а у Пешти филозофију и права. Упоредо са правом почео је да изучава и сликарство као ученик Миклоша Барабаша (Barabás Miklós), мађарског сликара, следбеника бидермајер стила. Студије је прекинуо да би учествовао у Мађарској револуцији 1848. године, где је направио велики број скица и слика. Пошто због болести није могао да настави војничку каријеру, одлучио је да почне озбиљно да се бави сликарством. У Бечу је под покровитељством Карла Рала (Karl Rahl) наставио учење. Боравио је у Паризу и Италији и 1860. године се вратио у Мађарску. Пажњу светске јавности скренуо је на Светској изложби 1867. својим делом Фатаморгана. У Галерији Матице српске налази се портрет Саве Текелије, а у бечејској римокатоличкој цркви олтарска слика Узнесење блажене Девице Марије. Изразити је представник академског сликарства којем је остао веран до краја живота. Његову оставштину чине слике са историјским сценама, религиозним темама, портретима. У Националном музеју у Будимпешти чува се 9 његових слика. Умро је у Трсту 1899. године.
Тан Карољ ( Than Károly ili Carl von Than) је рођен 1834. Основну школу је завршио у Бечеју. Са 14 година је учествовао у Револуцији 1848. Потом је радио у апотекама да би зарадио за даље школовање. Студије медицине и, касније, хемије завршио је у Бечу. Докторирао је 1858. у Прагу. Потом је студирао у Хајделбергу и Паризу. Његова открића из неорганске, аналитичке и физикалне хемије су до данашњег дана фундаментална и важећа. Имао је одређујућу улогу у организацији наставе хемије на високошколском и средњем нивоу, у организацији научног живота при Мађарској академији наука, те у раду на популарисању науке у Природословном друштву. 1902. године управа града Бечеја доделила је Карољу Тану звање почасног грађанина. Био је професор на Универзитету у Грацу до пензионисања 1908. Добио је титулу барона те године, када је изненада преминуо. Издавао је први мађарски часопис посвећен хемији и био је председник Мађарског друштва природних наука од 1872. до смрти. Умро је у Будимпешти.Родна кућа браће Тан налази се у централној градској зони. Кућа је подигнута почетком 19. века. Оригинална фасада није сачувана јер је мењана неколико пута. Садашња фасада носи одлике еклектицизма.
Првобитна кућа је имала основу у облику слова П са два дворишна крила. Улично крило је издужене, правоугаоне основе у чијем средишту се налази пролаз- «ајнфорт». Кућа је била грађена од набоја и ћерпича а временом су поједини делови зидова замењивани опеком. Улична фасада је богато декорисана. На фасади су осам прозора и колска капија, у пет поља која су оивичена пиластрима. Пиластри почивају на сокли и завршавају се капителима испод кордонског венца. Прозори су оивичени плитким пиластрима изнад којих се налазе профилисани тимпанони. Отвор капије је завршен сегментним луком. Колска капија је трокрилна са застакљеним надсветлом, богато декорисана класицистичким елементима.
Кућа је дуго била напуштена и неодржавана, те је 1996. израђен пројекат за обнову. Пројекат је израдио архитекта Харка Имре из Србобрана.
Део радова је био изведен крајем деведесетих: замена кровног покривача новим бибер црепом, делова кровне конструкције, лимарије, озидан је западни зида са забатом, у коме је формиран велики улазни портал. Како није било средства за потпуну обнову куће овај пројекат није био реализован у целости нити је центар заживео.
Кућа је потом опет дуго времена била напуштена и коришћена је као склониште бескућника који су довршили руинирање вађењем подова, столарије, паљењем отворене ватре унутар просторија тако да су зидови и плафони били прекривени слојевима чађи.
Године 2011. Фонд за капитална улагања Аутономне покрајине Војводине одобрио је Општини Бечеј средства за неколико великих пројеката међу којима је био и уређење спомен куће браће Тан.
Покрајински завод је прерадио стари пројекат који је обухватио потпуно рушење постојеће куће и њену поновну изградњу, у свему према постојећој, у складу са конзерваторским поступком тоталне реконструкције.
Радове је извела фирма Јумол из Суботице. ЈП Дирекција за изградњу из Бечеја водила је цео посао, а Покрајински завод за заштиту споменика културе је радио пројектантски и конзерваторски надзор.
Пројекат је усклађен са савременим стандардима али и захтевима службе заштите. За нову столарије је захтевана квалитетна грађа, специјални алати за израду профилација на прозорима, вратима, порталима и капији. Велики отвор на бочном зиду са улазним вратима је зазидан, а кров је преобликован у двоводни са једним продором над краћим дворишним крилом које је сада утопљено у основу уличног крила формирањем терасе која је наткривена заједничком кровном равни.
Десно дворишно крило је порушено и предвиђена је његова обнова у другој или трећој фази, по изради пројектне документације.
Десни део уличног крила је завршен средствима које је донирала Мађарска.
Радови на тоталној реконструкцији почети су крајем 2011. године а завршени су у августу 2012. и у марту 2013. на десном делу објекта.
Лево крило обухвата музејско-изложбени и санитарни део, у који се приступа из улазног хола, и са терасе. Овај простор садржи две спомен собе лоциране уз улицу и два изложбена простора. У десном крилу су: клубска просторија са бифеом, у коју се приступа из хола и са терасе, и две канцеларије- радионице лоциране уз улицу.