МАНАСТИР ШИШАТОВАЦ

На јужној падини Фрушке горе налази се још једна група манастира који су смештени у западном делу. Најближи путу који иде по слемену Фрушке горе је српски православни манастир Шишатовац. Смештен је на заравни изнад потока Ремете и његово оснивање се везује за избегле монахе из манастира Жиче. 
Црква манастира је посвећена празнику Рођења пресвете Богородице, али се слави и дан светог Стевана Штиљановића, зато што су ту чуване његове мошти до разарања манастира у Другом светском рату, када су пренете у Саборну цркву у Београду. Једно време игуман манастира био је Лукијан Мушицки, угледни архимандрит и књижевник, скупљач народне усмене књижевности, чији је гост био Вук Караџић. 
Манастир се првобитно звао Реметско и тако се помиње у турским изворима до средине XVII века. Један је од ретких манастира који за време турске власти није разаран. Стара камена двокуполна црква порушена је 1778. године, када је саграђена нова, монументалних димензија. Ктитор је био вршачки епископ Вићентије Поповић. Током Другог светског рата манастир Шишатовац је разорен, минирани су и црква и конаци. Манастир је веома дуго био напуштен и у рушевинама, али црква је данас обновљена у оној мери у којој су дозвољавали расположиви подаци. Уместо некада великих конака, чији остаци темеља се данас виде на источној страни,  подигнута је мања, спратна зграда, као привремени конак.  У дворишту конака обновљено је хортикултурно решење партера са правилним, ниско шишаним геометријским облицима зеленила. 
Црква је у основи обликована као развијени уписани крст у комбинацији са триконхосом, са издуженим западним делом, јер нема преграде према припрати. Источни део цркве је богато развијен, са унутра залученим зидовима до полукружне апсиде.  Зидана је у комбинацији опеке и камена. Сви зидови су рашчлањени плитким, удвојеним пиластрима, са елегантним, витким колонетама прислоњеним у њиховој осовини. Спојеви страница бочних конхи, такође су фланкирани истим мотивом. Прозорски отвори, којих има девет, постављени су у плитке нише, а завршени су посувраћеним луцима. Постоје два улаза, западни и јужни, у класицистичком стилу. Са западне стране налази се дозидан висок звоник на тетрапилону, барокних карактеристика.
Зидни иконостас довршен је по изграњи цркве и осликан 1793-95. године. Иконе на иконостасу и зидне слике извео је Григорије Давидовић Опшић. 
Споменичка вредност манастира Шишатовац је изузетна.

.