МАНАСТИР РАКОВАЦ

Комплекс манастира Раковац био је саграђен на северном обронку Фрушке горе, у насељу Раковац. Монашка заједница је, до Другог светског рата, била целовита, са црквом, спратним конацима дуж северне, западне и јужне стране, високим оградним зидом са источне стране и економским зградама.  Током трајања, а нарочито у Другом светском рату и непосредно након њега, манастир је био веома оштећен и данас се могу видети само обновљена црква, делимично обновљен северни конак, археолошки остаци на левој страни од некадашњег улаза.
Манастирска црква посвећена је св. Врачима Кузману и Дамјану. Према предању, манастир је основао Рака Милошевић, „велики коморник“ деспота Јована Бранковића, па је по оснивачу манастир и добио име. Најранији поуздани подаци о овом манастиру потичу из 1545-1548. године. Претпоставља се да је манастирска црква саграђена пре коначних турских освајања у Срему 1526. Манастир је страдао у аустро-турским ратовима крајем XVII века. 
Основа цркве, која се до данас задржала, представља развијени уписани крст у комбинацији са триконхосом и пространом припратом на западној страни. Однос између источног и западног травеја је неуобичајен – западни је краћи. Веза између припрате и наоса остварена је веома широким лучним отвором, велике висине. То омогућава изузетан доживљај укупног унутрашњег простора. Апсида је широка, тако да са страна остају само плитки прислоњени луци, нема проскомидије и ђаконикона али су обликовани у форми ниша на делу зидова на које се ослањају прислоњени луци. Конструкција која формира коцкасто постоље, прелаз у тамбур и купола, према истраживањима, доживела је измене кроз време, нарочито у XVIII веку, па за сада није довољно разјашњен градитељски поступак повезивања оригиналних и прерађених делова, али стабилност поткуполног дела је тиме несумњиво била обезбеђена. Припрата је засведена полуобличастим сводом. Спољни облици усклађени су са унутрашњим просторним решењем и верно га одражавају. Зидови су од притесаног камена, а на неколико места уграђени су старији комади камене пластике, на тамбуру са преплетним мотивом, а на јужном зиду са палметом. Лучно завршени прозорски отвори су велики, добро осветљавају и припрату и наос. Све три конхе су полукружне у основи, олтарска је нешто шира. За разлику од централне апсиде, чији кров је нижи од крова цркве, кровови бочних конхи су неуобичајено високо попети, као резултат унутрашње конструкције. Изнад коцкастог постоља је осмострани тамбур са куполом која је покривена осмостраним пирамидалним кровом, преломљеним у доњој зони. Уз цркву је са западне стране, 1735. године, био подигнут веома висок,  барокни звоник са звоничком капелом.  Звоник је миниран и срушен 1943. године, заједно са деловима цркве. Током конзерваторских и рестаураторских радова звоник је обновљен у доњој зони до висине поткровног венца цркве и покривен двосливним кровом. 
Црква је живописана крајем XVI или почетком XVII века. Од фреско живописа сачувана је само декорација кубета у којој се налазе Христос Пантократор у медаљону који носе анђели и пророци. У тамбуру, испод слоја малтера и креча у току радова на обнови цркве и чишћењу живописа 1987. године, откривен је живопис пророка. Поред фресака у кубету, на појединим местима, углавном у источном делу храма нађени су мањи фрагменти живописа. Некадашњи барокни иконостас сликао је Василије Остојић 1763, а трпезарију је 1768. године осликао Амврозије Јанковић.
Посебну реткост за уметност српског народа у Војводини представља део сачуване фреско декорације коју својим квалитетом заслужује једно од истакнутих места у историји српског сликарства на прелазу из XVI у XVII век, а омогућује и разматрање и успостављање стилских веза и утицаја који се преламају у уметности код Срба у то време.    
У близини манастира налази се и једнобродна гробљанска капела посвећена Богородици. Капела је саграђена 1751. године, а иконостас у капели су сликали Јанко Халкозовић и Васа Остојић.