МАНАСТИР ПРИВИНА ГЛАВА

Сасвим на западу Фрушке горе, у близини села Беркасово, налази се српски православни манастир Привина Глава. Данас се манастир састоји од цркве, јужног и источног крила конака и зидане ограде у наставку, у којој је и улазна капија са јужне стране. Предање о настанку манастира Привина Глава сеже најдубље у прошлост и за ктитора именује извесног Прибу или Приву, великаша из XII века. Обнова се, према предању из 1496. године, везује за Јована Бранковића и владику Максима. Историјски подаци су из периода турске власти, 1566 –67. Године а по њима и по још неким каснијим подацима, изведен је закључак да је првобитна црква била мала, од трошног и јефтиног материјала. Црква је посвећена Сабору светих Архистратига (светим арханђелима Гаврилу и Михаилу). Градња цркве је почела 1741. године, прилозима добростојећих људи, али зидање је споро напредовало и завршено је 1760. године, када је цркву осветио митрополит Павле Ненадовић. Тада су дозидани конаци са све четири стране манастира, а касније су неки срушени. Манастирски комплекс није страдао за време Другог светског рата, али је опљачкан и монашка заједница је протерана већ 1941. године. Данас је манастир  обновљен. 
Основа цркве има велике сличности са типом развијеног уписаног крста у комбинацији са триконхосом и једновремено зиданом припратом. Ступци који носе подужне и попречне лукове осмоугаоног су пресека. Конструкција горње зоне изведена је са коцкастим постољем, тамбуром и куполом на врху. Тамбур је ваљкаст унутра, споља осмостран. Припрата је пресведена полуобличастим сводом и зидом са три отвора одвојена од наоса. Бочне конхе и апсида су полукружне унутра, а споља су петостране. Зидови су од опеке, а обложени су финије притесаним каменом повезаним правилним спојницама. На фасадама је постављен кордонски венац, приближно, на половини висине зида. Изнад њега је први ред ширих слепих аркада ослоњених на пиластре, између којих су прозори, али не у сваком подеоку. Испод поткровног венца други је низ, гушћих и мањих слепих аркада. Овај мањи низ је поновљен и на кубичном постољу. Око тамбура, а наслоњене на кубично постоље, постављене су самостојеће витке колонете. Овај мотив, као и украси на фасадама скоро су истоветни са онима на цркви манастира Ново Хопово. Барокни утицај остварен је изградњом веома масивног звоника на западној страни, чија је јако богата звоничка капа крајем XIX века замења једноставнијом, усклађенијом са архитектуром цркве. Од манастирских зграда сачувани су јужни и источни конак, али он се не протеже целом дужином. То су једноспратне структуре са аркадним тремом у приземљу. С обзиром на време настанка, барокне карактеристике огледају се и на унутрашњим решењима и сводним рукавцима у монашким ћелијама и ходницима којима су оне повезане. Барокно обележје је и опека од које су изграђени, па малтерисани. Једноставне фасаде са спољне стране су динамизиране јаким подеоним венцем по средини висине, пиластрима изнад који су ритмички постављени једноставни правоугаони прозори, са гипсаним украсима изнад њих. Источно, краће крило има бочну фасаду завршену барокним забатом. Улазна капија није посебно декорисана, само су делови зида око ње наглашени веома плитким пиластрима ослоњеним на соклу. 
Мобилијар у цркви завршен је до 1786. године када су сликане иконе на високом барокном иконостасу. Дрворезбар је био Арсеније Марковић, док је иконе сликао Андреј Шалтист, о чему је оставио запис на централној икони Крунисања Богородице. Зидне слике у олтару, наосу, куполи и припрати, као и на певничким пултовима осликао је Кузман Коларић 1791. године. 
Манастир Привина Глава је споменик изузетне вредности.