МАНАСТИР КУВЕЖДИН

Манастир је смештен у југозападном делу Фрушке горе, око 18 километара од Сремске Митровице. Најближе веће насеље је Дивош, од којег се и одваја шумски пут до манастира. Предања се везују за оснивање манастира српског деспота Стевана Штиљановића, али турски извори, почев од првог из 1566 –67. године, то не помињу. 
Црква је посвећена светом Сави. Првобитни манастир имао је цркву и конаке који се помињу током XVIII века. Стара црква је, међутим, уклоњена и на њеном месту је подигнута данашња, током 1815–16. године. За градњу је заслужан грађанин Новог Сада, Матијас Шимидингер, уз подршку тадашњег игумана Генадија Кириловића. Од старе цркве је био сачуван једино велики, масивни, барокни звоник, тако да се из таванског простора цркве виде украси на источној страни звоника, што значи да је претходна црква била мањих димензија. Манастир је тешко страдао у оба светска рата, а 1944. године су минирани црква и конаци. Комплекс је дуго био у рушевинама, али данас је црква обновљена, а делимично и јужни конак. Планира се обнова целине с обзиром на добру документацију и материјалне трагове појединих објеката, који то омогућавају. 
Основа цркве је веома једноставна и састоји се од једног брода са полукружном апсидом и правоугаоним певницама, постављеним уз почетак апсидалне кривине. У ширини брода, између певница, смештена је овална купола ослоњена на пандантифе. На западној страни се налазе још три травеја, од којих је последњи свакако био припрата. Оријентација цркве је веома правилна, и улази се са запада, кроз трем звоника, и са јужне стране кроз врата у другом травеју. Травеји су засведени сферним сводовима. Техника грађења је правилна, материјал је опека која је омалтерисана. Композиција фасада подужних зидова, у дужини три западна травеја, је динамично оживљена са три дубоке нише, које се протежу целом висином цркве, до поткровног венца. У врху тих ниша постављени су велики полукружни прозори. На певницама се налази по један прозор исте величине, украшени штуко декорацијом. Апсида има три прозора између широких лезена, које се протежу између кровног венца и сокле зграде. Јужни улаз, смештен у средњој ниши зида, има раван лук а изнад је плитка декоративна ниша, вероватно за икону са светитељем заштитником. Певнице су исте висине као и обимни зидови, па се ствара крстообразни изглед крова. На пресеку кровова подужног брода и певница израња полигонални тамбур, без коцкастог постоља, са полукружно завршеним прозорима на свакој страни. Капа изнад куполе је једноставна и прати полигоналну линију тамбура. Звоник има изузетно снажно профилисане подеоне венце, са две веће једном нижом етажом између којих су постављени кружни прозори. Концепт барокног класицизма црквене архитектуре је, након рестаурације и реконструкције, сачуван. 
Конаци су грађени постепено током XVIII века, а јужно крило са улазом у манастир је завршено почетком XIX века. Спољна фасада јужног конака била је репрезентативно обрађена, са тимпаноном којим је био наглашен централни ризалит, украшен удвојеним пиластрима. Фасаде ка унутрашњости манастира биле су са аркадним тремом у приземљу и спратом, раздвојеним кордонским венцем од доње зоне. Део источног конака који је сачуван, иако у рушевинама, показује сву монументалност унутрашње просторне организације и могуће га је обновити. 
Стари барокни иконостас сликао је Јанко Халкозовић 1772. године, али је након изградње нове цркве, пренет у село Опатовац. За новоизграђену цркву иконостас су урадили дрворезбар Георгије Девић и сликар Павле Симић 1849. који је на сводовима извео зидне слике. Мобилијар са иконама и зидне слике уништене су за време Другог светског рата.
Југоисточно од манастира, 1779. године подигнута је капела на гробљу. То је једнобродна грађевина, ојачаних зидова на северу и југу са двоводним кровом и барокним забатом завршеним волутама, између који је уметнут надвишени звоник на једну преслицу. Иако су доминантни елементи украса барокни, капела оставља исти утисак као и црква, да се ради о барокно - класицистичкој концепцији. Некадашњи метох манастира Кувеждина био је српски православни манастир Дивша.