ПРОЈЕКАТ ОБНОВЕ РИЗНИЦЕ МАНАСТИРА КРУШЕДОЛА

 

Ширењем култа Светих Бранковића манастир Крушедол добио је још једну улогу – постао је и владарска задужбина, те је тако и запамћен у колективној меморији везаној за фрушкогорске манастире. О томе на посебан начин сведочи манастирска Ризница у којој се чувају драгоцености које су оставили оснивачи и ктитори, али и велики број потоњих великана српске историје. Некада најбогатија међу ризницама свих фрушкогорских манастира, Крушедолска ризница је у Другом светском рату похарана. Након завршетка рата драгоцености су враћене у Патријаршију Српске православне цркве где су и остале као окосница њеног Музеја.
Предмети који су остали у манастиру су музеолошки пописани, обрађени, део је рестауриран и спреман за излагање. Пројектом обнове Ризнице манастира Крушедола предвиђено је да се у западном крилу конака оформи савремена музејска поставка, која ће сведочити о богатој историји манастира и кроз изложене предмете ликовне и примењене уметности  и драгоцене књиге употпунити причу о значају и улози манастира Крушедола у српској историји. Том циљу заједнички професионални допринос даје више институција које се баве заштитом културног наслеђа. Тако су стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе пројектовали и спроводе надзор над формирањем новог простора за Ризницу, Галерија Матице српске је преузела музеолошку обраду дела ликовне и примењене уметности, конзервацију и рестаурацију сликарства и графике те публиковање резултата пројекта, у Библиотеци Матице српске су каталошки обрађене и рестауриране старе и ретке књиге из фонда Ризнице, док је Музеј Војводине преузео конзервацију и рестаурацију предмета примењене уметности. Драгоцену помоћ у истраживању и каталошкој обради материјала пружио је Музеј Српске православне цркве у Београду.