МАНАСТИР КРУШЕДОЛ- СРЕТЕЊСКА ЦРКВА У СЕЛУ КРУШЕДОЛ (ЦРКВА МАЈКЕ АНГЕЛИНЕ)

Цркву посвећену Сретењу Христовом подигла је 1512-1516. деспотица Ангелина Бранковић, касније замонашена и позната као Мајка Ангелина, као храм некадашњег женског манастира посвећеног св. Јовану Златоустом. Изградњу ове цркве материјално је  помогао руски велики кнез Василије. Кроз цео XVI и XVII век манастир је остао активан о чему сведоче бројни подаци сачувани у историјским документима. Како је дошло до његовог укидања и претварања цркве у парохијску сеоску цркву, поуздано се не зна, али је познато да су већ у XVIII веку цркву опслуживала два свештеника. 
Храм је једнобродан, са петостраном апсидом споља, без кубета. Има припрату и одељени звоник. Скромних је димензија, релативно низак, али издужен. Зидан је од опеке и малтера. Зидови су са ниском соклом на апсиди и јужној фасади, издељеној ширим лизенама. Целом грађевином протеже се профилисан кровни венац. Кров цркве је на две воде под црепом, а апсида под петостраном полупирамидом. Наос је сасвим једноставан, са полуобличастим сводом. Зидови су облепљени земљаним лепом. 
Очувана припрата је дозидана или прерађена касније и одвојена од наоса пиластрима и зидом на полукружном луку у ширини цркве. Има четири пара одсечених плићих пиластера профилисаних капитела са којих полазе развучени лукови. Између лукова су узани, плитки сферни сводови. Црква је патосана крупним каменим плочама. На западу и југу су лучно завршена врата, а прозорски отвори су из новијег времена, осим првобитног прозорчића са профилисаним каменим оквиром са јужне стране.
Данашњи звоник, с краја XVIII или почетка XIX века, врло је сличан торњу манастира Крушедола. Квадратног је пресека, подељен на два кордонска венца. При угловима су декоративне лизене, а завршава се профилисаним кровним венцем. Покривен је лимом и завршен зиданом лантерном.
У цркви је сачуван фреско-живопис из 1634. године, откривен приликом конзерваторских радова 1961. године. Остаци оригиналне фреско-декорације откривени су на северној и јужној страни старе припрате, на бочним зидовима наоса, на зиду и луку који одвајају олтарски простор од наоса и у олтару. У припрати је низ стојећих фигура светих пустињака, а изнад њих су медаљони са светим ратницима. Знатно боље је очуван живопис на северној страни. У наосу на северном зиду су биле насликане представе ликова из лозе Немањића. Очуван је натпис над фигуром краља Стефана Дечанског. На јужном зиду су стојеће фигуре светих ратника Димитрија и Георгија, у богато украшеној ратничкој опреми, са интересантним панцирима и шлемовима. У олтарском простору су три појаса. У најнижем је орнамент, затим стојеће фигуре светих отаца и изнад тога делови композиције Богородица на трону. Низ светих отаца, корпулентних фигура, насликан је у уједначеној одећи, само са доњим хаљинама различитих боја, врло светлих тонова. Сви имају полиставрионе, сви су у истим ставовима, сви држе у истој висини и истим покретима свитке.
Иконостас су радили иконописци Димитрије Бачевић и Теодор Димитријевић Крачун 1763. године. Резбарија је карактеристичног барокно-рокајног стила, а сликарство испољава све особине прелазног периода, које су аутори поновили три године касније сликајући иконостас манастира Беочина. 
Сретењска црква, заједно са манастиром Крушедол, чини јединствену целину уметничких и духовних вредности, те се сврстава у  споменике културе од изузетног значаја.