КОМПЛЕКС ДВОРЦА ДУНЂЕРСКИ У ЧЕЛАРЕВУ

Комплекс дворца Дунђерски у Челареву са старим дворцем, пратећим објектима и парком представља веома вредну културну и природну баштину Србије (Војводине). Стављен је под заштиту државе и категорисан највишим степеном од изузетног (националног) значаја за Републику Србију.
Реч је о комплексу формираном дуже од једног века, почев од краја 18. века, када је изграђен стари дворац уз пут који данас води ка Пивари. Нови дворац, већих димензија, изградио је Никола Безереди са супругом Шарлотом у четвртој деценији 19. века, у складу са тада актуелном класицистичком идејом повратка природи. Ово је једно од бројних властелинских здања, летњиковаца, грађених широм Паноније, од којих је 49 остало сачувано широм војвођанске плодне равнице. Веома важан период за комплекс и Челарево (некадашњи Чеб) настаје куповином имања од стране земљопоседника Лазара Дунђерског 1882. године, када дворац постаје стециште важних личности из света уметности и политике. У периоду након Другог светског рата објекат је одузет породици Дунђерски и као власништво државе ФНРЈ коришћен је као резиденцијално здање, у којем је боравио и председник Тито. Године 1967. зграда је дата на употребу Војвођанском музеју (данас Музеј Војводине) и у њој је била смештена музејска поставка стилског намештаја 18. и 19. века. Музеј је био добро посећен и био је уврштен у програм школских екскурзија. Због неодговарајућег стања и започетих конзерваторско-рестаураторских радова 2002. године затворен је за посете.
Дворац је дело непознатог бечког архитекте и истакнути је пример класицистичке градње. У парк се улазило кроз две капије, наглашене постаментима са каменим фигурама седећих лавова. Дворцу се прилазило кроз предњи део, француски врт. Објекат има приземље, подрум и кровиште. Основа објекта је симетрична са централно постављеним атријумом из којег се улазило у салоне и средишњим ходником из кога се улазило у собе.
Спољашност дворца карактерише наглашена хоризонталност и смирена симетрија. Главни улаз је истакнут централно постављеним портиком са четири дорска стуба, тимпаноном, степеништем и косим рампама за колски приступ. Прочеље карактеришу још и ритмично распоређени прозори са балустерима. Зачеље дворца је једноставно решено са наспрамним истуреним делом и широким степеништем и ритмом истих прозорских отвора. На атици је забележена римским цифрама година завршетка градње MDCCCXXXVII (1837.). Бочне фасаде су једнако обликоване, с тим што се на јужној налазе врата за подрум и споредни улаз у дворац. Кров је на четири воде, покривен бибер црепом, са украсним елементима од бакарног лима (снегобрани, водоскупљаци, баџе и сл.). Парк око дворца је такође заштићен, категорисан је и вредан пажње због заступљености ретког растиња.
ДОСАДАШЊИ КОНЗЕРВАТОРСКО-РЕСТАУРАТОРСКИ РАДОВИ:
На дворцу су у више наврата, од када има музејску намену, вршени конзерваторско-рестаураторски радови.
• У периоду 2002-2004. године вршени су радови на препокривању крова и статичка санација дотрајалих плафонских конструкција.
• Године 2006. пивара Карлсберг постаје старатељ парка и финансира поправку ограде. Посебна пажња посвећена је стручно изведеној рестаурацији кованих делова ограде, који су урађени на традиционалан начин, а недостајући делови су пажљиво враћани у аутентично, првобитно стање. Највише труда захтевала је конзервација и рестаурација двокрилних улазних капија, посебно оне скинуте пре више од 20 година, приликом асфалтирања прилазних стаза. 
• Године 2011. настављају се радови, али се стање драстично променило на горе због крађе бакарног лима и продора воде унутар споменика. Највећи обим радова обављен је на санацији међуспратне конструкције. Приступило се конзервацији и делимичној замени дотрајале столарије.
• Године 2012. настављени су радови на рестаурацији дворца. Радови су обухватили санацију и рестаурацију ентеријера и фасада. У свечаној сали демонтиран је интарзирани паркет на дрвеној подлози, а влажна земљана подлога је замењена бетонском плочом, преко које су уграђени слојеви и урађена изолација, који ће обезбедити враћање паркета на суву и чврсту подлогу. Плафон сале је омалтерисан и рестауриране су оштећене малтерске профилације. У просторијама одабраним за санацију и рестаурацију, према степену угрожености и према могућности што ефектнијег стављања у функцију презентације дворца, обијен је оштећени малтер, зидови су поново малтерисани и просторије окречене. Столарија у овим просторијама је комплетно конзервирана и рестаурирана. Источна, јужна и северна фасада су саниране, рестауриране и окречене у тону добијеном кроз испитивања бојеног слоја.
Досадашњим радовима, у значајној мери је уклоњена опасност од деградације материјала и конструкције, који су представљали опасност и за посетиоце, те је дворац спреман за делимично отворање за јавност, односно стављен у функцију културних садржаја. Међутим, за потпуно коришћење и његову пуну рехабилитацију неопходан је наставак радова.
Дугорочни програм радова на рехабилитацији дворца Дунђерски у Челареву:
- Израда пројекта ентеријера: све три етаже и пратећи инсталатерски пројекти представљају конкретан и дефинисан пројектни задатак, 
- Израда пројекта партерног уређења парка,
- Реконструкција и замена инсталација (електро, водовода и канализације, грејања, контроле микроклиме, видео надзора),
- Уређење ентеријера музеја ( паркет, тапете, пластика, светлећа тела),
- Адаптација подрумских просторија,
- Адаптација таванског простора,
- Уређење парка, оградних зидова, стаза, постављање урбаног мобилијара,
- Постављање информационе табле (укључујући и путоказе),
- Популаризација Дворца кроз медије и стручну литературу,
- Формирање музејске поставке са темом о породици Дунђерски, пиварства (са дегустацијом пива из челаревске пиваре у подруму), као и коришћење свечаних сала као вишенаменског репрезентативног простора за: сценске и ликовне уметности, одржавање посебних догађаја, конзерваторских радионица, мајсторских курсева и сл.