АРХЕОЛОШКА ТОПОГРАФИЈА БАНАТА

Идеја о прављењу археолошке карте Србије а у њеном оквиру  и археолошке карте Војводине, текла је до средине деведесетих година прошлог века под окриљем САНУ. На жалост овај пројекат није изнедрио конкретан резултат, тако да Србија данас нема археолошку мапу. Подстакнути непостојањем целовите слике било које археолошке појаве или епохе, а у циљу боље заштите археолошких налазишта, Музеј Војводине и Покрајински завод за заштиту споменика културе у Новом Саду одлучили су да дају нови допринос  археолошкој топографији Србије, на простору Војводине. 
Пројекат систематских археолошких рекогносцирања северног Баната започели су 2004. године Музеј Војводине и Покрајински завод за заштиту споменика културе.  Колегама из ових установа прикључиле су се колеге из Народног музеја у Панчеву,   Филозофског факултета и Археолошког института у Београду. 
Теренски део посла почео је на територији општине Нови Кнежевац (коју чине 5 катастарских општина и 9 насељених места -Ђала, Крстур, Мајдан, Рабе, Кнежевац, Филић, Банатско Аранђелово, Сигет и Подлокањ) где је констатовано 314 археолошких налазишта из различитих епоха, а до сада је осим ове општине, теренски обрађена и општина Чока са 257 констатованих археолошких налазишта. Започет је рад на подручју општине Кикинда. Сама чињеица о броју налазишта на овој територији, где је до сада било познато десет пута мање локалитета, говори о врло детаљном приступу овом послу као и о потреби његовог даљег спровођења како би наше врло осиромашене преставе о појединим епохама и археолошким појавама допунили и тиме створили основ за њихово правилно тумачење.
Сви резултати биће публиковани у виду серије монографија „Археолошка топографија Баната“. Као прва у серији издата је 2012. године „Археолошка топографија општине